Ubistvo naslovnom stranom 1Foto: Stanislav Milojković

Tom se spisku odnedavno pridružio i najrecentniji – pokušaj ubistva Vučića naslovnom stranicom NIN-a, koji se od napred nabrojanih asasinacija razlikuje u jednom bitnom detalju – u datom slučaju žrtva je htela da bude ubijena – ili su to hteli njeni propagandni paničari, svejedno – i to sa debele dve godine zakašnjenja, jer se „ubistvo“ dogodilo 2017. Zašto se dosad ćutalo, rekao bi neki moralni paničar.

Svi ste videli tu fotografiju (pa je posle niste videli na trafikama). Ipak nije zgore da je „prepričam“. Predsednik, dakle, Vučić na nekm panađuru oružja stoji ispred povelike puščetine, sav udivljen dalekometnošću i ubojitošću srpskog oružja.

NIN je, pretpostavljam, naslovnicom hteo da podcrta i vrapcima poznatu, crno na belo dokazanu tvdrnju da su Vučićev pobočnik i pobočnikov otac do grla umešani u muljavine sa (pre)prodajom oružja, sledstveno je bilo više nego predvidivo da će režimska propaganda – ne bi li to zabašurila – naslovnu stranicu predstaviti kao pokušaj ubistva ili bar kao ubilačku nameru.

Nisam u Srbiji pa mi nije poznato da li je na Pinku išao antiteroristički specijal , ni šta je krle22. eskpert za sprečavanja ubistava srpskih predsednika (svih boja), rekao na tu temu. Interesantno je, međutim, da je TANJUG – koji zvančno već godinama ne postoji, ali nastavlja da sere na razne teme – pohitao da ustvrdi da ubilačka fotografija nije njegovo fotointelektulano vlasništvo, nego da je NIN tendenciozno isekao jedan deo fotografije koja jeste njegovo vlasništvo.

Je li to bio kraj teatra apsurda? Jok!

Rotopalanka, tj. najstariji i „najozbiljniji“ dnevni list na Balkanu, otišla je korak dalje od Informera, pa je na naslovnoj strani obavila dvosmislen naslov – „Aleksandar Vučić na nišanu“. Moglo bi se to Politici obiti o glavu, neki bi državni paničar mogao napraviti pitanje: zašto se na Vučića sme nišaniti na naslovnoj Politike, a ne sme na naslovnoj NIN-a. Prepustimo to organima manije gonjenja, a mi idemo dalje.

Umesto da objavi inkriminisanu naslovnu stranu – jer se čak ni srpski kadiluk ne bi usudio da u tome vidi bilo šta osim objavljivanja stotinama puta objavljene fotografije – i da eventualno odgovornost za pokušaj atentata prebaci na dvorskog fotografa koji je po nalogu TANJUGA fotku uslikao, NIN se na kioscima pojavio bez naslovne strane. Zašto?

Tko bi to znao. Rekao bih da „skidanje“ naslovnice nije urađeno pod pritiskom države. Nije li „ubijeni“ sam izjavio da on predsedava zemljom slobodne štampe i da neka „oni“ slobodno pucaju, on će i dalje držati čas . Ko je onda sprečio objavljivanje atentata? Možda ćemo nešto više o tome saznati iz sutrašnje kolumne krleta22 u mojoj omiljenoj žutari, Blicu.