Zakašnjenje

 Došapnulo mi šesto čulo? Ma ne! Ne ide to tek tako, čak ni u Srbiji koja je spala na verovatno najniže političke grane u svojoj (ionako neslavnoj) političkoj istoriji! U stvari preterujem! Još je ovo dobro kako bi moglo da bude. I kako je vaktile bivalo. Uzmimo primer još jedne recentne političke brljotine. U Novom Sadu, Srpskoj Atini, pre par dana osvanuli grafiti – Smrt Pajtiću. Nekada se – „u zlatno doba srpske demokratije “ – nije radilo tako. U ta bi vremena politički protivnik najpre bio ubijen, pa se njegova smrt tek onda oglašavala. Pu, pu, pu, daleko bilo.

 Ima dakle izvesnih pomaka ka boljitku. A kad će biti bolje, to je već filozofsko pitanje. Evo i saveta za omladinu, za nas matorce je već kasno. Ako se, srpska deco, budete klonili duvana, alkohola, crvenog mesa, belog brašna, soli i pornografije, pa ako Bog da da poživite još jedno sto pedesetak godina, možda i dočekate bolju budućnost.

 A sad idemo natrag na Raškovićku Ivićku i Pajtića. Nakon što se oporavila od prvog šoka (u Srbiji se vrlo često zadugo ne zna da li glasina tačna ili nije), nakon što se u stranci raspitala da li je izbačena ili nije, Raškovićka Ivićka je za uvaljivanje dubare optužila vladajuću koaliciju. Ko biva… Ugrožava ih onoliko, pa ko vele – daj da je makar na internetu smenimo. Ako ništa drugo, daćemo ideju vazda spremnim konkurentima.

  Na vest da je Pajtiću zaprećeno smrću, policajni popečitelj je ispustio predvidive zvuke u stilu – to nije srpski, to se ne sme, to će biti istraženo i kažnjeno… I pročaja. Ne bih ja išao toliko daleko da Overlorda, Džumuhurbaškana, SNS i koalicione partnere optužim da su izdali naređenje da se Raškovićka Ivićka fiktivno svrgne, a da se Pajtiću – u cilju poznanija prava – sa novosadskih zidova pripreti smrću. Ali ću ih ipak optužiti za stvaranje psihotično-histerične atmosfere koja ide na ruku raznoraznim sumanutim, kako digitalnim tako i analognim tipovima.

  Nije li ista ta atmosfera navela hipersenzitivnog Overlorda da napravi diplomatski gaf. Kakav gaf? V čjom djelo? Proglasio Overlord dan žalosti, odlazeći na posao primetio da barjaci na ambasadama nisu spušteni na pola koplja, pa se zdravo uzrujao i uzrujanost momentalno podelio sa srpskim narodom i senatom, Tužan je – tako je rekao – i razočaran što ambasadski barjaci nisu bili spušteni na pola koplja. Uz dužno poštovanje za njegovu kosmičku tugu, moram Overlordu skrenuti pažnju da dani žalosti važe samo na teritoriji Srbije, a da su strane ambasade – sa sve barjacima – teritorije zemalja koje predstavljaju u Srbiji, sledstveno čemu nisu u obavezi da tuguju. Tim pre što je i Srbija počela da tuguje sa dvadeset godina zakašnjenja.