Devedesete 1

Sećanja.

Pre dva dana navršilo se 22 godine od kako je goloruki srpski narod stešnjen u tadašnju SR Jugoslaviju izvojevao veličanstvenu pobedu protiv snaga NATO alijanse i bacio ih na kolena. To je potvrđeno pod šatrom u Kumanovu gde je stostruko nadmoćniji neprijatelj bio prinuđen da potpiše Kumanovski vojno-tehnički sporazum našim penkalom. Tako je okončana još jedna epopeja u vekovnoj borbi za Istinu i Pravdu, odbrana vekovnih ognjišta obaška.

Odmah posle slavlja, s pesmom na usnama pristupilo se obnovi i izgradnji.

Tim povodom, u tada dvogodišnjem Danasu, na ovom mestu, počeo je da izlazi Dnevnik pobednika. Podsetimo se prvih zapisa.

DNEVNIK POBEDNIKA

Subota, 12. jun 1999. Demobilisalo. Svuko se al onih pola dnevnice ne iskamčismo. Meni i Raci rekli da drugu polovinu ima da odradimo. Kako bre da odradimo? Tu nam tutnuše neke močuge sa slikom i nagnaše u špediter. Klaj-klaj, istovariše nas kod Babejića jaruge da vičemo živeo. Izokolilo nas dvadesetak vododerinu, dva remca udariše jedno brvno poprečke, kao to ćuprija, jedan garogan održa kao govor, đa pobeda je naša, đa sad će prosperite i tako to. Neka dečurlija otpevaše nešto, a onda se aktiv dovati jednog šilježeta tek skinutog s ražnja. Nas sateraše u onaj špediter pa klaj-klaj ajd kući.

Ponedeonik, 14. jun 1999. Poranio i otišo da uvatim red za državne cigare. Čeko sve do deset, kupio dva boksa pa požurio na pijacu da ih raskrčmim. I Raca rasprodo njegove pa smo otišli do Grujinog kioska na pivo. Tu našli još dvojicu iz našeg voda te popismo za pokoj duše Boleta i Neše. Posle se smrklo.

Utornik, 15. jun 1999. Navrzli se ovi iz Opštine, opet nas digli da odrađujemo onih pola dnevnice a rekli biće plaćeno i malo obaška. Neki glavonja svečano otvaro radove na izgradnji  nekog andraka, strugara li je, ciglana li je, jebem li ga. Ajd, šta ćemo, mlatismo što slikama, što zastavama, onaj glavonja izlaprda to što ima, prodrasmo se živeo pa kud koji mili moji. Ja jedva nosio zastavu, Raca i zastavu i sliku. Zato ga i zovu Raca volina.

Sreda, 16. jun 1999. Opet ranio i išo u red za državne cigare, opet pijac da ih prodam na paklić, opet nemam za novu košulju a seja Verka se udaje u nedelju. Ovo malo crkavice čuvam za muziku.

Subota, 19. jun 1999. E vala danas neću na svečani početak rekonstrukcije rasadnika Donji Matoševac, baš neću. U maju roknula granata u malinjak pa ajd da se rekonstruiše. Dokle bre da se akamo po terenu, malo nam bilo ono čučanje u granju dok su nas teslačili. Svaki čas udri u dernjavu, i kad su onomad iz cevke puštali sanćim neku naftu, i kad su ono postavljali prvu šinu brzih pruga, i kad su nas vodili na otvaranje autoputa oko Feketića… Onaj baja iz Opštine kaže: saniramo posledice. Kad ćemo bre da saniramo uzrok?

Kole Uča, on je kao nekakva opozicija a svi znamo kaki je, e on kaže da smo ti mi pobednici i uzrok i posledica. Ja i Raca se odma isprsili.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Devedesete”

  1. Retrospektiva za udžbenike! Alal vera, gosp. Jokiću. Jedino bi ministarstvo stavilo primedbu na zaključak da smo „mi pobednici i uzrok i posledica“. A ideju o tome kako sanirati i jedno i drugo nema niko. Dve decenije i – ništa. Isti smo i na istom mestu… Mrdnuli se nismo.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.