ČETVRTI JUL

U tajnosti, izvečeri, u šupi jedne strane ambasade u Beogradu, okupili se Đilas, Jeremić, Janković, Obretković, onaj Obradović, Lutovac i ostali neradnici, lopovi i tajkuni da dižu ustanak protiv legalno i legitimno izabranog predsednika Aleksandra Vučića. Žuti ološ bi da opet pljačka građane Srbije, da zatvori Narodni muzej, da ruši po Savamali, da sipa aflatoksin u mleko za bebe, da farba voz za Kosovsku Mitrovicu, da smanji penzije, da strada Pepa Prase, rečju – da Srbija skrene sa evropskog puta pa da, tako, ostane skrenuta.

Stravično!

Užasno!

Monstruozno!

To Dragana J. Vučićevića, vlasnika i glavnog urednika uglednog dnevnog lista, zaštitnika srbskog Jerusalima, dubokog mislioca i hladnjačara, hvata pravedni gnev.

Međutim, žuti ološ i ne haje na njegovu etičku konsternaciju – nezadrživo nadire sa svih strana, iz Šapca i Prištine, iz malinjaka i Požege, sa niškog aerodroma, sa Ovčara i Kablara, a ima i elemenata inostranosti. Ali, ni kompletni idioti nisu mutavi – skandiraju „Kompromis! Kompromis! Kompromis!“ Ni za pedalj ne popuštaju. Žuta bagra urla „Vučić mora pasti“, Dragan J. Vučićević ne da.

Jer, između te šake jada, tih osvedočenih lopova, neradnika i tajkuna i sveopšteg haosa i propasti, stoji ozbiljna i odgovorna politika predsednika Aleksandra Vučića i njegova nepokolebljivost da brani i odbrani čast i dostojanstvo srpskog naroda, države i onog resto.

SEDMI JUL

Zlatno doba, treći dan po Svetom Vidu. Bela Crkva, podne. Na vašarištu Srbija okupio se silan svet, i muškinje i ženskinje i onako. Šetaju sve dvoje po dvoje: Zorica Brunclik i Kemiš, Toma i Dragica, Nebojša Krstić i Sarapa, Tom i DŽeri, Pahomije i Kačavenda, Mimi Oro i Đura Mutavi, Omer i Merima, Brena i Boba, Kija i Sloba, Vulin i tetka… Tu je i Nebojša iz Beograda sa Batom Gašićem – oni paze na red, disciplinu i sanitarije.

Svi srećni, zadovoljni, samo se smeju. Kad im to dosadi, hvataju se u kolo. Igraju i pevaju i podvriskuju i jedu kolače… Zlatno doba sve u šesnaest…

Ali, ko ono potuljeno viri iza tarabe? Ko se ono sprema da izvrši državni udar, puč, prevrat, da napravi pičvajz, da digne ustanak, bunu, revoluciju – sve to đuture?

Ko je to žuto đubre, taj kočničar svekolikog napretka Srbije?

O, pa to je onaj atentator iz slobodarskih Jajinaca, onaj opasnik, pučista, ustanik i burevesnik, Žikica Obretković-Španac, junak našeg Zlatnog doba.