KO-REŠ-PON-DEN-CI-JA

I

Dragi prijatelju i prijo,

evo uzo da ti se javim da smo zdravo i dobro koje i tebi i tvojima tamo želimo. Ovde je sve po starom: kuća – poso, poso – kuća. Nas oboje imamo raznih obaveza preko glave ama nekako postizavamo. Ja u ponedeonik primio neke studente Novosadskog univerziteta (šta ču, red je da se odužim gradu u kojem sam stekao Diplomu), od utornika me čekali razni bilateralni susreti i ostale aktivnosti, a Dragica glavu ne diže od trešanja (ostavila četiri tegle slatka i dvanaest tegli kompota) i humanitarnog rada u punom kapacitetu. Deca su, hvala Bogu, dobro.

Odavno se nismo videli (još od onog vašara u Batočini) te smo vas se uželeli. Ali vi ćete uskoro ovamo u pratnji tog tamo Predsednika pa ćemo valjda naći vremena da se okupimo. Do tada, primite puno toplih pozdrava.

P.S. Po Vlajku šifrantu šaljemo vam kačicu kajmaka i teglu slatkog od trešanja“.

II

Dragi prijatelju i prija Dragice,

primili smo vaše pismo koje nas je mnogo obradovalo. Mi se već spremamo za put tamo. Evo njena ekselencija propira sitan veš na ruke da imamo čistu preobuku za put, a ja seo pa prostorno planiram novi votnjak oko one naše vikendice na Babejića ćuviku. Do skorog viđenja, vaši prijatelj i prija.

P.S. Kajmak smo slistili, slatko sladimo polako“.

III

Dragi prijatelju i prijo,

u velikom smo poslu oko predstojećeg dočeka, ali sinoć, dok sam prao noge, setih se one čarobne bajčetinske jesenje večeri kad smo nas dvojica sedeli pored tabarke a poslednji zraci Sunca milovali pitominu svud onaokolo. Dve prije su nešto ćućorile vizavi restauratorskih radova u manastiru Voljavča i usput vezle neke šustikle. Iz daljine je dopirala pesma. Ni prijatelj ni ja je nismo čuli –

plovili smo mi našim snovima niz Moravu, niz Moravu, sve do Jegejskoga mora.

Još bi imao da pišem ali me zovu da sednem za kompjutor, stižu neki snimatelji. A posle imam čas mandarinskog. Ajd uzdravlje do skorog viđenja“.

IV

Dragi prijatelju i prijo,

ne znam što se ne javljate, što ne odgovarate na naše pismo. Valjda nemate vremena a možda ste već krenuli. Ja završio ono najglavnije, obukao stajaće odelo i sad evo sedim u kujni i čekam kolegu, tog tamo Predsednika. I dok tako sedim, po glavi mi se motaju svakojake misli, o svemu. O Tarabićima i njihovim predskazanjima, o žutim ljudima na Moravi, o… E sad moram da prekinem – neko čukara na vrata. Biće da je to stigo kolega, Predsednik.

Jakom eto i vas“.