U uzbibanim nedrima domaćinske Šumadije damara srce njeno – Bajčetina. Damara da iskoči, da kolo zaigra, da vascelom svetu radosnu vest obznani: Crkvu dižemo!
Već joj uzimaju meru…
– Ti, Miladine, zaošijaj odonud, ja ću odovud pa dokle domašimo s ovi kočići.
– Jesu l' osveštani?
– Jašta no su osveštani: Pop Milutin onako mamuran celo jutro čantrao nad njima, i u svetu vodicu ih umako… Kao ono onomad kad smo spremali glogov kolac za Kuću cveća.
– 'Ajd, more, 'vataj se te uzice, da po'itamo – kamen-temeljac samo što nije. A i ktitor mož' da bane…
A tamo poviše svetog placa, malo poizdalje od kačare i podvižnika s kočićima, vredna domaćica guzelja po letnjoj kujni ispod trema, turila ruke u naćve, ne vadi ih već treći dan – mesi poskurice za ugledne goste. Snajke pomažu. Nije šala, na naselje ktitor pozvao i Vladu, i Rajku, i prijatelj Baću i celu familiju, svu naprednu decu, rodbinu, kumove, prijatelje… Ma celo selo pozvao.
Pogodio ktitor i muziku odmah posle Guče, šatru će da dogna Betula, a i bravi su još letos kaparisani.
Miladin i Buda privode posao kraju. Poboli kočiće – samo dube, oplevili buduću crkvenu avliju, iskopali rupu za kamen-temeljac ama dva mogu da stanu, ako onaj Gruja kamenorezac ne bude džimrijao. Sad je na pop Milutinu da rupu osvešta. Dok njih dvojica sve to, eto ti i pola osam. Ispod starog duda – starijeg od Amerike – duet Višnjić-Podrugović počinje Drugi dnevnik. Svi se u uvo pretvoriše. I reduše..
Poskurice u rerni.
Ozgore sve to gleda Sveti Arhangel Gavrilo pa se smejulji. Milo mu.
U neko doba eto ktitora. Visok, visooook… Vertikala! Ozbiljan. Zamišljen. Dalekovid. U muškoj desnici mu crkvica od lego kocki. Nemanjići mu nisu ravni.
Ktitor: Pomozi Bog, braćo Srbi i sestre Srpkinje!
Braća Srbi i sestre Srpkinje: Bog ti pomogo, vojvodo!
Ktitor: Može li se?
Brat Miladin: Mora, gazda, mora, Mora sve da bude cakum-pakum do svečanog dočeka otvaranja…
Sestra snajka: Poskurice su skoro gotove…
Ktitor: Nek budu reš… A jesu li bravi uređeni?
Brat Buda: Jesu, gazda, eno ih već na ražnjevima…
Ktitor: Nek i oni budu reš… 'Ajd sad, uzdravlje braćo Srbi i sestre Srpkinje!
Braća Srbi i sestre Srpkinje: Zdrav da si nam, vojvodo!
Smrče se… Odasvud se oglasiše zvona nad Srbijom… Zvona i praporci…
Ktitor se zadovoljno nasmeši i sede pored tabarke…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
