čestitke, pozdravi i želje
I
POSLE POBEDE
Oj, Barače, ti srpski junače.
(Slobama)
Bela kuća posle slavlja. Domaćin, u šlofjanki i s necom na glavi, razneženo misli o južnoj srpskoj pokrajini i sprema se da pere noge. Domaćica već smlačila vodu, sipa u šafolj. Iz ugla muklo bije sahat stari… Spokoj vekovnog ognjišta namah razbija zvonjava telefona…
„Izvinite, znači, na smetnji, ali hteo sam prvi da vam javim… Molim? Znate? Ipak, hteo sam prvi da vam javim… Ja sam onaj što je bio kod vas na Molitvenom doručku… Jeste, dole sa strane… Jeste, Bucko… Znači, Ivica… Jeste, iz srpskog Administrativnog odeljenja…“
„Halo Baki, ovde Aki! Kako koji Aki? Aki, Aca, Eliot, Eki… Onaj što maše rešetom, što plaši mečku… Ma kakva pusiket, mečka! Al Kapone, Mišković, Beko, Bagzi, Laki Lućano, Vlada Budala i tako to… Taj, taj… Hteo sam prvi… Šta, onaj se već javljao… E jebiga…“
„Alo, kolega, čestitam… Pa, ako Bog da, dogodine da mi dođeš u Bajčetinu… Da zamezimo, da probaš moju mučenicu… Jok, bre, rakiju! I, pazi, kad dolaziš, nemoj auto-putem… Zašto? Kazaću ti kad dođeš, ne mogu sad telefonom…“
II
POSLE PORAZA
Mite, Mite, bekrijooo…
(Koštana)
Belmont, Masačusets, posle poraza. Domaćin tužan, domaćica sva u suzama. On odsutno pali cigaretu i misli o najskupljoj srpskoj reči, ona se češlja. I taman da se smrkne pa da polegaju, zvoni telefon…
„Helou, Mito, ti li si? Ovde Boris… Da bivši… Bivši predsednik države, bivši šef stranke, bivši borac za demokratiju… Javljam se samo da ti kažem da te razumem i da znam kako ti je… Da, da, nije lako… Ali, glavu gore! Naći će se već neko mesto u Briselu, Njujorku, Vašingtonu…“
„Halo, je l’ to Mit? Mi te, Mite, kolektivno zovemo… I mi znamo kako ti je, kako se osećaš… I mi smo, Mite, prdnuli u čabar… Ko zove? Kako ko zove? Pa mi – Srbi…“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
