Ona je, tvrdi on, bila začetnik novog vremena koje će vrhuniti aktuelnim Zlatnim dobom. Uvaženi esteta, gospodin Era Ojdanič, izrazio je stanovitu dozu skepse pomenuvši pritom gospodina Baju Malog Knindžu, dočim se madam Dara Bubamara sa setom prisetila starih dobrih vremena ludog densa, zlatnih kajli, elegantnih trenerki, gospodina Đoganija, flaširanog benzina, lakog naoružanja, Munze i svega onoga o čemu svedoči gospodin Milomir i njegovi uvaženi gosti.

Nekako u ta uzbudljiva vremena i moja karijera modne kreatorke vinula se u neslućene visine, već tada se dalo zapamtiti ko je Verica Rakočević!“

II

„Čudna fela smo ti mi umetnici… Ima nas raznih – boema, egzibicionista, zanesenjaka, osobenjaka, genija… Eto, sad znate ko se sve za Vidovdan okupio u ateljeu naše drage koleginice Dragice Nikolić. A ona, ona je bila savršena domaćica – samo što je završila jednu monumentalnu kompoziciju Trojeručice vodenim bojicama, zasukala je rukave i složila gibanicu na tri sprata. Gospođica Tijana Ajfon, koja je pozirala za Trojeručicu, uzela je dva parčeta iako je na tajlandskoj dijeti. Ali, gibanica je bila tek početak, bilo je tu i pečenja, i ruske salate, i one od praziluka, i Vasine torte, i masne fote… Ni piće nije nedostajalo. Predsednik našeg ULUS-a gospodin Lazović to najbolje zna. Ako se seća…

Znate, očekivali smo da nam se pridruže i moji prijatelj i prija, prestolonaslednik Aleksandar sa suprugom, ali oni su tog dana bili u gostima kod gospođe Nade Macure. Telefonirali su mi: Dragi Cile – tako mi tepaju iako se zovem Milan Marinković – izvini za danas, vidimo se iduće subote kod Brunclikovih.“

III

„Ej, bre, 270 dana u Šimanovcima! Jedva se izmigoljih iz Zadruge. Devet meseci, ej! Šta još hoće da uradim pa da me prime u svoje redove, da i ja budnem javna ličnost i srbska elita? Da i mene zovnu na svadbu Filipa i Prijovićke. Da i ja zamezetim tu čuvenu salatu od praziluka. Da se družim sa Tasovcima.

Devet meseci su me drpali kojekakvi gulanferi, džapala sam se s kim sam stigla, pokazivala i sise i resto – pa šta još hoće?

Znam! Hoće da se i ja, kao Aja i ona Kockica, upišem u SNS.“

IV

Evo, i orlovi srbski su se vinuli u nebeske visine – iz Rusije, sa Svetskog fudbalskog prvenstva, kući se ponosno vraćamo avionom…“