A bilo nam je bilo nam je lijepo…
(Traditional)
JANEZ
Številka dva pak nula pak ena ena: 2011… Dve tisoč enaesta – pa ja sam skoro pet in pedeset leta sprcal v guzicu, bokca ti! A kao da sam juče bil Titov pionirček…
Sedim na Gorenjsko in gledam v Dolenjsko dok solčence zahaja a ptiček žvrgoli… Pominjem se svih onih leta što minuše pre Europe zdaj… Onih leta kad ja, Janez Berkovec, još nisam bio her Europejac nego tovariš delavc, samoupravlijač, član Področnog komiteja SK in delegat na Kongresu… Prau za prau, kad sam bio gospodin Jugoslaven. Tada još nisam bio zmagovalec nad močnom JNA, sa mojom Mojcom sam gradio hišu in podizao otroke, nisam morao da delam na črno za još pol tisoč evrov da bih kupio potrebščine koje već imam.
Mojca me kliče na mobitel baš kad sam počeo da se pominjem dana kada sam bio vojak v Čačku, kada sam služio vojački rok sa Mirašem, Štefom, Avdom, Trpkom, Miloradom, Šaćirom, Živom, Šimetom i ostalima iz naše čete…
MIRAŠ
Šjedim na Lovćen i ozgo gledam Montenegro, cijelog ga viđu… Jutro… Da nije tek april zapjevao bih onu s našijeh strana, onu Oj lijepa majska zoro, bih bogumi. Ovako, samo šjedim i mislim…
Šjećam se… Ma, je li se po ovom novom rječe šjećam ili ostade ono staro sjećam? Nijesam šiguran – eto, jope: šiguran ili siguran? Latinica ili ćirilica
E, brigeša me…
Šjedim, tako, na Lovćen kano soko pa rečem sebi: Dobro, Mirašu Vukov Pavićeviću, sprca si pedeset pet godina u prkno a đe si bio? Niđe. A što si radio, jadan? Ništa. Kombinat ti zakatančili, posa si izgubio a penziju dobio nijesi. Što imaš, crni Mirašu? Imaš zakonitu ženu Joku i šćeri Milijanu i Dariju, imaš uvjerenje o državljanstvu i neotplaćeni kredit za stan, imaš hronični gastritis i ravne tabane… A đe je mladost, moj Mirašu? Đe ti mladost ode? Đe su one godine kada si ovijem kršem štafetu nosio? Kad te primili pa si postao član i stipendista. Kad si puštio brkove. Kad si bio viđen za Beograd. Kad prije prominuše ti dani, moj Mirašu?
Oni veseli dani u Čačku, kada si, klikćući, služio vojsku sa Janezom, Trpkom, Miloradom, Avdom, Šaćirom, Živom, Šimetom… Kud odoše ti lijepi dani?
U Evropu… A ti ostade na Lovćen, čemerni Mirašu…
TRPE
Što rabotam? Ništa, be, eto što rabotam. So dupe tronošku miluvam, eto što rabotam. Den za den čučim na Biro za zapošljuvanje ama bolje da me metu u Biro za izgubljeni stvari… Da piše na ceduljka: Eden izgubljen Trpe so žena i dečinje, bivši rabotnik-samoupravljač, bivši predsedatelj na rabotničko sobranje, bivši vlasnik automobila jugo, bivši turista vo Dvorci na Loaru, Vikend vo Budimpešta i Podmoskovske večeri, bivši šampion u rvanje na radničke sportske igre Bratstvo-edinstvo vo Struga, bivši Jugosloven…
Na ceduljka da piše još: Trpe Sotirovski zvani Trpko, nezaposleni livac-kalupar, pedeset pet godina star, antialkoholičar, nepušač, brkove i bradu brije, saka svoju tatkovinu i Aleksandra Makedonskog ko zenicu oka, vojsku služio u Čačku 1975. sa Štefom, i Miloradom, i Mirašom, i Avdom, i Janezom, i Šaćirom, i Šimetom, i Živom. Živi vo Bivša jugoslovenska republika Makedonija, ama ko da ne živi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
