Istorijski roman

U svakom TV žanru postoje serije koje su postale kultne i obeležile su globalnu pop kulturu. Upravo to se dogodilo sa ostvarenjem „Seks i grad“. Ono o čemu se malo govori, međutim, jesu istorijske serije koje problematizuju neku od zanimljivih istorijskih epoha. Upravo na RTS gledamo „Kraljicu Izabelu“. Ima još ostvarenja koja zavređuju pažnju. Kod nas su ih uglavnom emitovali inostrani kablovski kanali, pa je i gledanost zato bila manja nego što bi se očekivalo. Prisetićemo se tako odlične serije „Tjudorovi“ koju je kod nas emitovao HBO. U ulozi Henrija Osmog pojavljuje se zanimljivi glumac DŽonatan Ris Mejers, a njegovo tumačenje slavnog engleskog kralja koji je zbog ljubavi i čari, danas bi verovatno rekli „kontroverzne starlete“, Ane Bolen osnovao i svoju Crkvu te se od „Čuvara katoličke vere“ pretvorio u njenog neprijatelja jeste znakovito. Engleze je njegovo interpretiranje Henrija Osmog podelilo. Jedan kritičar je svojevremeno zapisao da je DŽonatanov Henri otelotvorenje „porno glumca i kasapina“. Ono što Englezi jesu negovali oduvek definitivno jeste ljubav prema istoriji. Dokumentarci britanske proizvodnje, legendarne serije poput BBC-jevog ostvarenja „Ja, Klaudije“ i mnogih drugih, već decenijama jesu primer kako se istorija predstavlja razumljivim jezikom zvuka i slike. Englezi su kao što brižno neguju svoje travnjake, odnegovali i dobre pisce istorijskog romana. U svakoj generaciji se pojavi neko ko je interesantan i ko zna da ih piše. Poslednjih godina pažnju privlači ime Filipe Gregori. Prema njenim romanima snimljene su dve serije „Bela Kraljica“ i „Druga Bolenova kći“. Filipa ima mnogo poštovalaca širom sveta, aktivna je na Tviteru i Fejsbuku. Uspela je da poštujući sve zakonitosti žanra izbegne patetiku, a ono o čemu piše učini zanimljivim. Kod nas je objavljuje beogradska Laguna. Za sada ih ima osam, a većinu je znalački poštujući sve zakonitosti prevođenja i lepote jezika sa engleskog prevela Aleksandra Čabraja. Filipa Gregori je diplomirala engleski jezik i istoriju na univerzitetu u Saseksu. Radila je kao novinarka na BBC-ju. NJeno akademsko poznavanje istorije poslužilo joj je kao sjajna osnova za istorijske romane iz perioda Tjudora i osamnaestog stoleća. U svakoj svojoj knjizi navodi precizan spisak literature koju je koristila i postupak kome je pribegla: otvoreno priznaje šta je istorija, a šta je zbog dobrog pričanja priče morala da dopiše i izmisli. Upravo zato je i zavredela poštovanje ne samo nas običnih čitalaca već i stručnih krugova. NJenu Fejsbuk stranu redovni prati preko 150.000 ljudi.