Od austrougarske komotnosti do otomanskog sna

Postavlja se onda pitanje kako pomiriti želju za bogatom domaćom kuhinjom i zdravljem. Treba jesti sve, ali umereno. A u domaćoj kuhinji ima svega i svačega što valja isprobati i uživati. Gotovo da nema, časopisa koji novogodišnjoj trpezi nije posvetio nekoliko stranica receptima i savetima. Kuvara, posvećenih pripremanju zdrave i nezdrave hrane zaista ima mnogo. Međutim, čini se da se u celokupnoj ponudi malo zaboravilo na gastronomsko blago ovih prostora. Malo je, recimo, televizijskih emisija koje oživljavaju minula vremena. „Jelovnici izgubljenog vremena“ jedna je od takvih emisija, a može se videti na HTV.

Kada je o dobrim knjigama ili „kuvaricama“ reč, do nedavno osim reprinta starih izdanja nije moglo da se nađe gotovo ništa. Onda je, nedavno zapakovana u kutiju od mahagonija izašla „Domaća kuvarica“ (izdavač: Mladinska knjiga). Reč je o kuvaru koji zaslužuje pažnju iz nekoliko razloga. Autori su obazrivo i umereno pored starih recepata naših baka, izdvojili priče o istoriji jela koji se pod obavezno nađu na prazničnoj i svakoj drugoj svečanoj trpezi. Tu su i anegdote koje su vezane za nastanak pojedinih jela. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je veoma teško odrediti šta domaća kuhinja zapravo jeste i koja jela su izvorno „naša“, ako takva jela uopšte i postoje. Listajući ovo štivo jasno se mogu uočiti uticaji orijentalnih i zapadnih kuhinja na ovdašnju, ali i vremeplov kroz navike i rituale u obedovanju.

U „Domaćoj kuvarici“ zabeleženi su stari dobri, oprobani recepti za jela koja mirišu na domaće ognjište i svaku kuću pretvaraju u dom. Unutra je više od 650 recepata za tradicionalna i moderna jela.

Posebnu pažnju privlači uvod u kome se može saznati kako su izgledali naši prvi spomenari kulinarstva. Jednom rečju ovo je putovanje od istorije, preko geografije do kuhinje. Mnogi naime kažu da se ovdašnja kuhinja ušuškala između austrougarske komotnosti i otomanskog sna. Mnogo je, naime, vremena prošlo od ognjišta do mikrotalasne pećnice. Tako saznajemo kako se kuvalo nekada i kako se to radi sada, a ponuđeno je i obilje informacija o mrsu i postu, o obredima i običajima kao i hrani koja je njihov neizostavni deo.

Na ovom putovanju kroz čarobni svet slanog i slatkog, variva i prčenja, treba imati na umu ono što je mnogima možda i najteže kad vide obilnu trpezu: umerenost. Stručnjaci i nutricionisti savetuju da je umereno konzumiranje hrane i pića pravi ključ za očuvanje zdravlja što su prethodne generacije veoma dobro znale. Dobro je da je sva ta iskustva neko sakupio na jednom mestu.

Predjela i torte

Naslovi poglavlja u ovoj knjizi govore dovoljno: Da se čalabrcne (predjela i zakuske), Od stare koke (supe i čorbe), Puna veš-korpa prženih karaša (pržena riba i razna jela od ribljega mesa), Meso je na stolu, Janije i papazjanije (kuvana jela od raznoga mesa), Šnicle razne i pečenje, Svinjokolj, pred zimu, Džigerice, i ti li si meso (jela od iznutrica), Lovačka trpeza (jela od divljači), Ćušpajzi razni (ariva i prilozi jelima od mesa ), Bez četiri žene ni salate nema (slate i slana zimnica), Meko kao duša (hleb i peciva), Hrana skoro zaboravljena (jela od namirnica koje smo nekad mnogo više koristili a danas gotovo zaboravili). Šlag na tortu su Bečke mustre, a i neke druge (torte i kolači za sva vremena), kao i Slatki spomenar (kolači od raznih vrsta testa, sitni kolači, slatka peciva i zimnica). Tu je i neizostavni azbučnik recepata po kome se lako snalazi.