Pazite na reč „debeo“

Trenutno je gledamo na kablovskom kanalu TLC gde se pojavljuje kao autorka interesantnog serijala „Moja tajna“, čija druga sezona počinje 22. decembra na ovom kanalu.

Koji su glavni razlozi za telesne probleme?

– Ima mnogo razloga. Mislim da je jedna od stvari koja je sigurna je da živimo u društvu koje je opsednuto fizičkim izgledom. Bombarduju nas brojne slike više nego ikad pre. Uz slike, dolaze i poruke o tome kako bi trebalo da izgledamo, kako treba da te drugi vide ako si uspešan, da li ćeš biti dovoljno atraktivan. Pre nekoliko godina, poredili smo se sa ljudima koji su nas okruživali, sa saradnicima ili susedima. Sada se poredimo sa slikama koje vidimo. Naravno, problem je što slike koje vidimo zapravo i nisu stvarne. To mogu biti kompjuterski obrađene slike, koje su prošle kroz fotošop. Dakle, prava slika čoveka prolazi kroz veliki broj transformacija.

Veliki deo Vašeg akademskog rada usmeren je na dermatologiju i psihodermatologiju. Kako ste se odlučili za ovu temu? Da li je moguće da se sve naše brige i preokupacije reflektuju na našoj koži?

– Ovo interesovanje se izrodilo iz jednog veoma ličnog iskustva. Ja sam jedino dete i moja sestra od tetke, koja mi je najbliža, imala je bolest kože pod imenom vitiligo kada smo bile deca. Ona je bila tinejdžerka, a ja sam bila nekoliko godina mlađa i videla sam koliko je sve to uticalo na nju. Bila je izvrstan učenik i odjednom je odlučila da ne ide na studije. Bila je odlična gimnastičarka i čak je i prestala da nosi gimnastičarska odela i to mi se urezalo u sećanje. Kada sam otišla na studije, poželela sam da istražim kako to zapravo naš izgled utiče na naše zdravlje. Kako je moje istraživanje odmicalo, tako je i veza između mentalnog stanja i fizičkog izgleda postajala sve jasnija. Zaključila sam da je polje psihoneuroimunologije fascinantno. Koža ima veoma interesantnu vezu sa centralnim nervnim sistemom. Smatram da se naše mentalno stanje odražava na našoj koži i mislim da je veoma važno da slušamo svoju kožu i ono što nam ona govori o stanju našeg tela, nivou stresa i činjenici da ponekad ne brinemo dovoljno o sebi.

Šta možemo da učinimo da bismo sprečili da se naša deca osećaju loše zbog nekih problema koji se pojavljuju usled problema sa fizičkim izgledom?

– Mislim da je najbolji način da sprečimo decu da se tako osećaju da zapravo i sami imamo pozitivnu sliku o sebi. Mogu da poručim majkama i očevima koji ovo čitaju da paze i šta pričaju pred svojom decom, kako bi sprečili širenje negativne energije. Pazite kada upotrebljavate reč „debeo“. Budite obazrivi i kad pripisujete emotivne izjave hrani. Pokušajte da ne izgovarate rečenice tipa „Danas sam nevaljala i evo probaću ovo parče torte“. Moja devojčica će napuniti deset godina, pa eto, mogu da dam savete iz prve ruke. Vodim računa o tome šta ona gleda. Pazim šta gleda na komercijalnim kanalima. Deca su sve više izložena različitim uticajima na svakom koraku. Za mene je medijska pismenost veoma važna. Razgovarajte sa decom o tome šta je pravo, a šta lažno. Žene zapravo imaju pore u stvarnom životu, dok u časopisima nemaju. Razgovarajte sa decom o tome šta i na koji način je prikazano u medijima.

Zašto se mnogo masnih naslaga nakupi oko stomaka žena? Da li za to postoji neki psihički razlog, stres ili nešto slično?

– Dokazano je da je nagomilavanje masnoća u predelu struka i bokova povezano sa kortizolom. Kortizol je hormon stresa. Kada je na nižim nivoima, deluje potpuno normalno, ali na višim nivoima ima štetan uticaj na tu oblast, a i na samu kožu. Mislim da je fascinantno pogledati šta se dešava u životu jedne žene u periodu kada ona dobija na težini. Isto tako, ako se osvrnete na psihologiju evolucije, postoji i takozvani odnos butina i struka koji pokazuje koje su dimenzije ovih delova tela. Što je veća razlika, sa evolucijske tačke gledišta, suprotni pol nas smatra više atraktivnim. Ako se na to osvrnete sa psihološke tačke gledišta, tačnije, sociopsihološke, videćete da u medijima ne vidimo iste tipove građe. Znamo da je došlo do ekspanzije povećanja grudi, butine su jače, ali je zato struk sve tanji. I naravno, prva asocijacija je da ako nemate takvu građu, to se automatski percipira kao nešto nepoželjno ili nešto čega treba da se stidimo. Mislim da je u svakom od ovih slučajeva, u pitanju psihologija evolucije, fiziologija ili socijalna psihologija. Sve ovo pokazuje zbog čega se žene osećaju kako se osećaju.