Pure British Drama

Ovaj marketinški slogan ne može biti tačniji. O sjajnoj drami „Apple Tree Yard“ u kojoj glavnu ulogu tumači Emili Votson već smo pisali. Iz iste radionice stigla je i drama „Broken“ od šest jednosatnih epizoda čije je emitovanje na Ostrvu upravo završeno. Kod nas je još nema u zvaničnoj distribuciji, pa zainteresovanima ostaje da sačekaju ili da posegnu za nekim od alternativnih načina gledanja.

U središtu priče je katolički sveštenik Majkl Kerigan koga igra Šon Bin. On je župnik/paroh u jednoj siromaštvom poharanoj župi/parohiji. Prati u stopu svoje vernike u rešavanju teških egzistencijalnih problema, dok istovremeno ima i sopstvene koje ne može da reši. Progone ga scene onoga što je doživeo u pubertetu: dok je bio u katoličkoj srednjoj školi bio je žrtva pedofilije jednog od svojih profesora. Ti flešbekovi događaju se u onom trenutku dok služi misu. Dok uz pomoć svog kolege pokušava da izađe na kraj sa sopstvenim demonima, mora da rešava probleme vernika i pokušava maltene nemoguće: u kraju u kome nema posla ni za lek, gde većina ljudi živi od socijalne pomoći ili od slabo plaćenih poslova (osim ako ne radi za državu), nastoji da ljude okrene veri kao jedinom čvrstom uporištu u smutnim, teškim i bolnim okolnostima.

Zahvaljujući odličnoj dramaturgiji pratimo nekoliko paralelnih priča. Takve zaplete može da režira samo život. Zaplet prvi: samohrana majka nekoliko dece živi uz podmladak sa rođenom majkom koja umire. Ćerka nekoliko dana ne prijavljuje majčinu smrt da bi dobila penziju koja je trebalo da legne, od koje inače svi i žive, jer je samohrana majka radila nekoliko poslova sa kojih je zbog problematičnog ponašanja otpuštena. Jedan od poslova bio je rad u sportskoj kladionici. Zaplet drugi: samohrana majka crnkinja iz Afrike ima psihički obolelo dete koje odbija da uzima prepisanu terapiju. Jedino „Otac Majkl“ ume da ga nagovori da uzme lek. Međutim, sveštenik ne odgovara na telefonske pozive zabrinute majke koja poziva centar za socijalni rad. Socijalni radnici dolaze u pratnji policije koja sticajem okolnosti ubija dečaka. Dve ove priče uz još nekoliko paralelnih raspliću se do kraja serije. Slike koje gledamo su brutalne, iskonski realne, nema ublažavanja, patetike i začinjavanja, čemu su mnogi autori skloni.

Ovde se jezikom televizije govori suvereno, promišljeno i pametno, još jednom gledamo britansku režiju i glumu u svom najboljem izdanju. Scenarista DŽimi Mekgavern znao je šta radi. Gledaocima je u lice sasuo istinu u kakvom društvu žive, odnosno, kako izgleda naličje društva blagostanja. Bez zadrške su otvoreni problemi zavisnosti, emocionalnih poremećaja, mentalnog zdravlja, prezaduženosti, profesionalne karijere, diskriminacije prema strancima, LGBT pitanja. Otvoreno je još problema. Reakcije javnosti bile su odlične, kako prenosi londonski Radio Times, u BBC-ju su se usijali telefoni gledalaca koji oduševljeni serijom pitaju hoće li biti druge sezone ovog, kako je jedan od njih rekao, „retkog remek-dela“. Zvaničnog odgovora još nema, ali ovo je jedno od onih ostvarenja koja se dugo pamte i s vremenom postaju klasici žanra, u ovom slučaju „Pure British“ TV drame.