Tajne iz Doba snova

Ovim činom otpočelo je novo doba, pokazana je dobra volja i odlučna namera da se isprave greške iz prošlosti. Vlada Australije neprestano radi na projektima koji pomažu da se prevaziđe društveni i ekonomski jaz između Aboridžina i ostatka društva i nastoji da njihove zajednice što više uključi u takve projekte“, kaže za Danas Ambasadorka Australije Helena Stadert povodom izložbe aboridžinske umetnosti „Bogatstvo duha“, kojom se obeležava dan Australije, 26. januar.

• Nije se stalo samo na izvinjenju premijera…

– Prošlog novembra ministar za domorodačka pitanja u parlamentarnu proceduru je uputio Zakon o priznanju, koji podrazumeva promenu australijskog ustava o čemu građani treba da se izjasne na referendumu. Tom promenom bi se aboridžinskim i narodima Toresovog tesnaca iskazalo priznaje da su zapravo oni prvi narodi Australije i da je njihova istorija, kultura i povezanost sa tlom na kome jesu sastavni deo australijskog identiteta. To takođe odražava suštinsko uverenje Australije kao države da su svi građani jednaki i da smo dužni da uklonimo sve rasne predrasude. Vlada je uložila deset miliona dolara pomoći kojih želi da podigne svest javnog mnjenja i da podrži spremnost na promene. Taj zadatak je preuzela organizacija Australijsko pomirenje, koju su podržali uticajni poslovni ljudi i predstavnici domorodačkih zajednica koje fondacija potpomaže, pružajući mogućnost ostalim Australijancima da shvate šta samo ustavno priznavanje Aboridžina zapravo znači. To je još jedan korak ka pomirenju i priznavanju aboridžinske baštine.

• Koliko je onda kultura aboridžinskih naroda deo australijske kulture?

– Kao i u svakom sukobu kultura, aboridžinske tradicije su žrtve kolonijalne prošlosti. Pre nego što su pristigli Evropljani na tlu Australije se govorilo 200 različitih jezika i mnogo dijalekata. Danas se, nažalost, govori veoma malo aboridžinskih jezika. Ipak, dobar deo aboridžinske kulture i tradicije je do danas opstao.

• Deo izložbe koji će i naša publika videti posvećen je snovima?

– Mnogim Australijancima je aboridžinsko poimanje snova postalo blisko. Prema aboridžinskom mitu o stvaranju, u Dobu snova, pradavna bića bila su razasuta širom kontinenta, stvorila su ljude, običaje, jezik, društvenu zajednicu, zakone i prepustili im da ih razvijaju. Ovaj jedinstveni koncept duboko je ukorenjen u aboridžinsku umetnost, muziku i ples. Doseljeni Australijanci su vremenom bolje razumeli Aboridžine. Aboridžinska umetnost je u svetu prepoznata kao jedan od najvažnijih segmenata australijske kulture. Upotreba imena i izraza iz aboridžinskih jezika veoma je rasprostranjena. Recimo, ja sam odrasla u Kalguriju, što bi moglo da označava „svilenkastu krušku“, biljku koja tamo raste ili „psa koji goni kengura“. Nisam sigurna koje mi je značenje draže! Filmovi koji obrađuju aboridžinsku kulturu ili istoriju umnogome su doprineli da se priča o prošlosti otvori. Filmovi poput „The Chant of Jimmy Blacksmith“, „Rabbit Proof Fence“, „Bran Nue Dae and Ten Canoes“, problematizovali su kolonijalno iskustvo, ali i su kulturu Aboridžina izbacili u prvi plan. Aboridžinski plesovi sastavni su deo australijske kulture. Ples je okosnica aboridžinske narodne kulture. Mnogi tradicionalni plesovi oživljavaju događaje koji su se odigrali u Dobu snova. Recimo zvuk instrumenta didžeridu je Australijancima izuzetno blizak i asocira ih na dom i povratak. Danas su ti zvukovi i plesovi poznati širom sveta. Australijanci svih etničkih grupa poznaju i poštuju aboridžinsku kulturu kao jedinstvenu i drevnu istoriju našeg kontinenta. U znak poštovanja mnogi događaji počinju tradicionalnom aboridžinskom ceremonijom dobrodošlice koja obznanjuje da Aboridžinima zemlja na kojoj jesmo pripada.

• Čini se da je ova izložba deo strategije Savezne vlade da svetu otkrije „nepoznatu Australiju“. Šta se još čini na popularisanju domorodačke kulture?

– Vlada već nekoliko decenija kroz Savet za umetnost pomaže razvoju aboridžinske umetnosti. Mnogi Australijski umetnici, i aboridžinski su među njima, u svetu uživaju veliki ugled. Iz Australije dolaze uspešne filmske zvezde počev od Erola Flina, pa do sadašnjih poput Kejt Blanšet, Nikol Kidman, Toni Kolet i Gaja Pirsa (radio je na jednoj produkciju u Beogradu 2011). Dobro su poznati i aboridžinski glumci poput Emili Dingo i Debore Mejlman. Plesna trupa bangara je popularna širom sveta i ima vernu publiku na svim meridijanima. Na australijskim univerzitetima postoje kursevi za studije domorodačke kulture koje potpomažu bolju razmenu i razumevanje. Iz budžeta se finansira javni TV kanal koji emituje samo sadržaje vezane sa Aboridžine. Što se prodaje umetničkih dela tiče, ona aboridžinska su u samom vrhu. Cene dela ovih umetnika na aukcijama idu nebu pod oblake. Za mnoge aboridžinske umetnike novac zarađen prodajom je značajan prihod, naročito u zabačenijim zajednicama gde mnogo prilika za zapošljavanje baš i nema. Kreativno izražavanje ovih umetnika je različito, kao i kulture i tradicije zajednica iz kojih potiču. Neki umetnici to iskustvo prenose kroz fotografiju, film, skulpturu i izradu nakita. Mnogo je aboridžinskih umetnika koji su zadobili međunarodno priznanje. Izuzetno smo ponosni što ćemo dan Australije (26. januar) obeležiti ovom izložbom otvorenom do 11. februara.