Zemlja hrabrih ljudi

Smeli, jedri pioniri, koji su uspeli da se sprijatelje s noćnom tamom i prekorače sve granice u odnosima između mladića i devojke, a i obrnuto… Pioniri su živeli iza našeg obzorja, u Galileji, Šaronu i dolinama. Žilavi, srdačni, mada, naravno, ćutljivi i zamišljeni, mladi muškarci i stasite, uzdržane mlade žene, koje kao da su znale i razumele sve; jasan si im bio i ti i tvoj stid i zbunjenost, a ipak bi se prema tebi ophodile s naklonošću, ozbiljno i sa uvažavanjem, ne kao prema detetu već kao prema muškarcu, doduše malenom.“ Ovako se izgradnje jevrejske države priseća veliki izraelski književnik Amos Oz u svom romanu „Priča o ljubavi i tami“ (izdavač Laguna, odličan prevod Žermen Filipović). Oz s neverovatnom preciznošću opisuje Izrael i život u njemu, zalazi u svakodnevicu njegovih stanovnika, s mnogo ljubavi i pomalo ironije govori o slojevitosti ovog društva, ali i poimanju patriotizma. Na ovu njegovu knjigu, iako na prvi pogled nema mnogo dodirnih tačaka, nadovezuje se izložba „Izrael, zemlja čudesnih prirodnih lepota“, koja je otvorena u Malom salonu Narodnog muzeja u Zrenjaninu, a traje do 20. marta. Posvećena je tamošnjim nacionalnim parkovima. Izložba je prvobitno bila organizovana prošle godine u Pančevu povodom Evropskog dana jevrejske kulture, a organizatori i autori su članovi Jevrejske opštine Pančevo Miroslava Kon Panić, Barbara Panić i Darko Derikrava. Izložba obuhvata fotografije izraelskih nacionalnih parkova i rezervata prirode, s pratećim informativnim tekstovima iz kojih posetioci mogu da saznaju malo više o svakoj od lokacija. Između ostalog, prikazani su nacionalni park Timna, sa upečatljivim prizorom stena neobičnih oblika, Galilejsko jezero, rezervat Karmel, nestvarno lepa pustinja Negev i mnoga druga zadivljujuća mesta. Važan deo postavke zauzima fotografija Mrtvog mora, jedinstvenog po svom salinitetu koji je u proseku oko devet put veći nego što je to slučaj sa običnom morskom vodom. Autori izložbe nam tako približavaju ovaj daleki svet, zemlju koja je, prema mišljenju mnogih, jedna od kolevki civilizacije kojoj pripadamo, a koju nažalost malo poznajemo. S rečima Amosa Oza smo ovo putovanje i počeli, pa ga s njima i završavamo. O graditeljima Izraela piše „Odande gde se gradi zemlja i menja se svet, gde se kuje novo društvo. Oni ostavljaju svoj pečat na krajoliku i na istoriji, oni oru polja i sade vinograde, oni pišu novu pesmu…“