Vučić i službe

Trećeg, dakle, nema, ako bismo držali da ova prva dva nisu jedno te isto, naime, da nije baš isto dati ostavku ili samog sebe smeniti onim što nisi ti, ili nisi baš sasvim ti.

Izjavu da će dati ostavku na funkciju šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, dao je Vučić i ubrzo po zauzimanju funkcije premijera. Bilo je to pre dve godine. Tada nije pominjao smenu. Prošle su dve godine, izjava je ostala mrtvo slovo u vazduhu, da se njime hrane ptice nebeske. Sad se ta izjava, dopunjena usmenim amandmanom o mogućem samosmenjivanju, kao nekoj vrsti samoodmazde, obnavlja, kao na dvogodišnjem pomenu. Da li to znači da će premijer još dve godine biti šef pomenutog biroa (ili Biroa)? Tačnije rečeno, da li to znači da će prvi čovek vlade i nadalje kršiti zakon time što je prvi čovek biroa u kojem, po svojoj premijerskoj funkciji, po definiciji zakona, mora biti samo jedan od članova, ali nikako i šef – taj prvi među jednakima, ili jednakiji među nejednakima?

Kršiti zakonsku proceduru, podelu vlasti i nezavisnost upravljačkih tela, jednom rečju, strukturu države, i to na samom vrhu sistema upravljanja, na samom vrhu države, to znači oglasiti samovolju i vladati njenim nepisanim zakonima, unutar kojih je i kontradikcija pravilo. U kojoj meri je ta samovoljnost, ovde i sada, groteskna (jezivo+komično), pouzdano ilustruje ova najnovija izjava premijera Vučića o tome da će ili dati ostavku, ili biti smenjen s funkcije šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Sledimo logiku te izjave!

Vučić, dakle, izjavljuje da će sam sebe smeniti. U tom jednostavnom iskazu sadrže se svi momenti paradoksa njegovog upravljanja vladom i koordinisanja službama bezbednosti, dvema funkcijama koje zakon inače strogo odvaja. U tom iskazu iskazuje se paradoks funkcionisanja same države koja se samo zove republikom.

Da će biti smenjen svojom voljom sa funkcije na kojoj se nalazi svojom voljom, a nasuprot zakonu, iako može naprosto da da ostavku, Vučić izjavljuje kako bi potvrdio i ovekovečio svoju samovolju. Ja ovde upravljam čak i sopstvenom smenom, to je poruka. Sledimo logiku! Ako se odluči da bude smenjen, to znači da je njegova smena upravo vrhunski čin samovoljnog (i nezakonitog) koordinisanja službama bezbednosti: poslednji udarac poslednjim elementima njihove nezavisnosti. Vučić, dakle, ne samo da je koordinator tajnih službi, nego je više od toga: on može da smeni koordinatora tajnih službi.

Vučić se samopostavlja i smenjuje s položaja, ili, kako bi se u slengu reklo, navlači se i skida s funkcija, jer je istovremeno i vidljivi i nevidljivi bog ove države (njen deus absconditus). U tom perpetuiranom procesu nalazi se čitava serija (čak sapunica) ritualnog samooplakivanja i samožrtvovanja. Vučić je u stanju da se samome sebi osveti za to što je nezadovoljan samim sobom u obavljanju funkcije koju je, uprkos zakonu, sebi uzeo. A onda će na tu funkciju ustoličiti nekog ko nije on sam, da bi tu funkciju sam bolje obavljao, dakle, novi koordinator će biti nužno neko ko nije pri sebi, a sasvim je Vučić.

Ja ću dati ostavku, ili ću biti smenjen sa funkcije glavnog čoveka tajnih službi, izjavljuje Vučić. U toj izjavi otkriva se psihološki i politički solipsizam prvog čoveka vlade. Premijer teži da bude vozdesušt, svuda prisutan u svakom trenutku: na kamionu, u poplavi, u fabrici, u koordinisanju tajnih službi, jer je i državu i društvo identifikovao sa sobom, a tamo gde misli da sam nije obavio zadatak kako treba, iako to nije njegov zadatak, tamo će se samosmeniti kako bi postavio drugoga koji će, u stvari, biti funkcionalniji Vučić od Vučića samog, naime, više Vučić od samog Vučića. A sve ovo, kroz prizmu provladinih medija, odnosno vučićevskih medija, moralo bi se uzimati na dušu kao najviši dar samožrtvovanja premijera Vučića državi i društvu.

To je logika ove groteske vladanja, kojom se izvodi totalna infantilizacija političkog sistema i sistema ekonomskog upravljanja. U svemu tome ima biti ili onako kako kaže Vučić, ili onako kako bi rekao Vučić, ako Vučić još nije stigao o tome nešto da kaže. I tako se Vučić uspostavlja kao mera stvari, da jesu i da nisu, i to Vučić koji više nije samo Vučić.

Vučić je koordinator svih službi bezbednosti. Te službe su pak zakazale u tolikoj meri da se u neposrednoj blizini porodične kuće njihovog koordinatora našao automobil pun municije i oružja kojima bi mogao da se izvrši desant na tu kuću. Kako će bezbednosne službe rešiti ovaj slučaj? Službe koje već sedam meseci ne mogu, ili neće, ili ne smeju, da reše tako jednostavan slučaj vandalizma u Savamali, kojem ima svedoka? To nerešavanje Slučaja Savamala, iako već šest meseci ima otkako je koordinator tajnih službi i premijer izjavio da je za taj vandalizam odgovoran sam vrh prestoničke vlasti, govori da je logika države suspendovana, a protivrečna samovolja uspostavljena.