Nije baš pametno pisati kolumnu „u nastavcima“, ali ovo i nije klasična serija, ovo mu više dođe kao program istog naslova u kojem je svaka epizoda priča za sebe. Glumci i kontekst su, naravno, isti.
O srpskom klupskom fudbalu je reč, reč iz naslova je jedna od ključnih kad je u pitanju princip rada, preživljavanja i uspevanja u njemu. Samo sedam dana donelo je pod taj naslov buljuk materijala, da bi poslednja epizoda sa neisplaćivanjem obeštećenja jednom malom klubu od strane velikog zaokružila drugi nastavak.
Svi su, bogu hvala, tu. Ovi veliki klubovi su i dalje prodavali diljem Evrope, a kasnije Evroazije, igrače koje niko nije želeo da kupi, a u isto vreme „odbijali“ astronomske ponude za igrače koji su ključni za ispunjenje ciljeva ove sezone. Jedan od bgd blizanaca je tokom zime doveo osam-devet igrača, jednog čak sa strateškom idejom da zaigra tek na jesen, i bez svih njih je bio prvi, sada će valjda biti prviji, a ne očekuje valjda neko da se sa budžetom van Top 300 u Evropi napadne Liga šampiona. Pošto para trenutno nema, oni će, najavljeno je, uzeti kredit, cifra nepoznata, ali je poznato da klubu „treba milion evra mesečno“. Oni drugi nisu ni dovodili, ni prodavali, vreme provode u ubeđivanju javnosti da je za izbacivanje iz Evrope kriva službenica N. N. iz poreske uprave koja nije spakovala reprogram za UEFA, malo-malo im štrajkuju zaposleni. Para nema, ali nisu problem, već će biti prodat poluilegalno neko kome bi cena iz godine u godinu rasla.
Sve u svemu idila, začinjena i prigodnom večerom koju je na Kipru gde se klubovi nalaze na pripremama za čelnike Zvezde, Partizana i Čukaričkog organizovao predsednik FSS Slaviša Kokeza. Nije nam poznato da je nešto slično upriličeno u Beogradu odakle su sva tri kluba, nije uobičajeno da predsednik Saveza obilazi klubove na pripremama, nije praksa ni da neko ko nema para čekira tako luksuzne hotele. Neuobičajeno, naravno, u onim i uopšte i fudbalski civilizovanim zemljama, na čije je jezike ovo „mufte“, razumljivo – neprevodivo.
I onda ovdašnje patriote svih boja, a posebno dva oblika prugastih, kad god se UEFA umeša u taj brlog, gde možeš nekom da duguješ novac deset godina, gde možeš da prodaš igrača za koga još nisi platio obeštećenje klubu iz koga si ga doveo, gde ugovor poštuje samo onaj kome se duguje, onda je UEFA i mafiosa, i sve najgore.
Zamislite na šta bi tek „platni promet“ u srpskom fudbalu ličio da nema te povremene kočnice sa strane.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
