31. Memorijal Nadežde Petrović u znaku umetničkog gesta 1More, Nadežda Petrović, ulje na kartonu, 1910, UGNP

Izložba 31. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku, čiji su selektori Bojan Đorđev i Siniša Ilić, iskoračuje iz vizuelnih umetnosti u polje izvođačke umetničke prakse, a posvećena koncepcijski umetničkom gestu kao znaku života, predstaviće od 1. oktobra radove više od 20 umetnika i grupa koji postavljaju pitanja u vezi sa egzistencijom i razmatraju svet i društveno-politički okvir kao mesto uzročno-posledičnih događaja koje gestovi otkrivaju i dekonstruišu.

Na izložbi 31. MNP “Gestovi, znakovi života” izlagaće BADco, Vesna Vesić, Borjan Grujić, Tina Gverović, Bogdan Đukanović, Uroš Zvizdić, Ben Kain (Ben Cain), Nadežda Kirćanski, Neda Kovinić, Siniša Labrović, Stefan Lukić, Ola Maćevska (Ola Maciejewska), Jelena Milićević, Ana Miljanić, Anastasija Pavić, Katarina Popović, Marko Tirnanić, Vlatka Horvat, a biće predstavljeni i radovi Ivana Kožarića (1921-2020), Nadežde Petrović (1873-1915), kao i zajednički rad učenika Gimnazije, Umetničke i Tehničke škole iz Čačka, koji će nastati kroz proces radionice koju će voditi Ben Kain.

Selektori su pošli u osmišljavanju koncepcije od slike „More“ Nadežde Petrović (oko 1900. godine), donekle netipične za autorku. Reč o maloj, ekspresivnoj, gotovo apstraktnoj slici morske pučine, rekao je Ilić.

„Bilo nam je zanimljivo da prepoznamo i apstraktnost same slike i gestualnost, način njenog izvođenja. Razmišljali smo potom koje bi bile prakse i umetnici koji se na sličan način bave gestualnošću kroz različite medije“, rekao je Siniša Ilić 22. septembra na zajedničkoj konferenciji za novinare u Kulturnom centru Beograda sa organizatorima 59. Oktobarskog salona i 15. Kondenz festivala savremenog plesa, na kojoj je istaknuta važnost saradnje javno-civilnog sektora u kulturi.

Medijski heterogena, izložba 31. MNP obuhvata, uz eksponate u vidu slika, crteža, tekstilne instalacije, videa, i niz performansa čiji će tragovi ostati kao dokumenti na postavci, a biće realizovani kako na otvaranju, tako i tokom trajanja i u završnici izložbe 13. novembra, rekao je Ilić.

„Živimo u konzervativnom i komplikovanom vremenu, svi radovi reaguju na to bilo kroz analitički filter, bilo kroz beleške ili humor i igru sa apsurdnošću situacije ili samih izlagačkih objekata“, rekao je Ilić.

Pitanje umetničkog gesta kao “znaka života” može se razumeti kao egzistencijalno pitanje, ali i kao pokušaj – možda na trenutak – suspenzije i stavljanja u drugi plan, lokalnih, atomizovanih tema, da bismo im pronašli mesto, prepoznali ih u panoramskoj slici društva, naveli su Đorđev i Ilić u eksplikaciji koncepta, ukazujući da savremeno doba iz dana u dan preoblikuju zdravstvena kriza, društveni konflikti, krhkost tela i imperativi fizičkog izgleda, fragilnosti identiteta i određenost klasnom pripadnošću, klimatske turbulencije, patrijarhat i strukturno nasilje, rasizam i svet privilegija, telo kao resurs, eksploatacija, eksproprijacija i ekstrakcija, složene procedure rada i fizičkog kretanja na stalnoj ivici prekarnosti, prelazak u digitalnu javnost društvenih mreža, socijalna i fizička distanca, brojke i statistika, politička dezorijentacija i ometanje znanja, nepoverenje u jezik medija, nesigurnost u odluke da se bavimo umetnošću…

Memorijal Nadežde Petrović postavlja pitanje “kakav je to umetnički gest, odlučan postupak, koji skreće pažnju na složenost tema, priznaje svoju melanholiju, depresiju i nedostatak snage za borbu, a u isto vreme demonstrira društvenu i političku kritiku, humor, vitalnost?” Takav gest, prisutan u umetnosti kroz istoriju, prepoznaje se i na slici “More” koja izražava snagu morskog talasa, mesto impulsa i umetničkog nerva, traga performativnog čina, istakli su Đorđev i Ilić.

“Gest u slikarstvu, interpretiran performansom kao analitičkom ili kritičkom alatkom u istoriji umetnosti druge polovine 20. veka pa sve do danas, je gest koji nije samo vezan za izvedbu (performance), već i druge umetnosti, i zato ga pronalazimo istorijski u slici, skulpturi, tekstu umetnika pođednako kao i u izvedbi, akciji ili na pozorišnoj sceni”, naveli su selektori, koji izboorm umetničkih pozicija, umetnica i umetnika i kolektivnih radova za 31. MNP proširuju disciplinarnu određenost iz polja likovnih umetnosti na polje vremenskih i procesualnih praksi i performansa u užem smislu, upravo postavljanjem u odnos sa pojmom gesta. Kakvi sve gestovi tvore izložbu? Kakvim se gestovima umetnost bori za sopstvenu relevantnost, kako daje znake opstanka i da li i na koji način omogućava, osmišljava ili poboljšava život? Koje to slike, objekti, performansi, akcije, intervencije, situacije postaju čitljivi gestovi vitalnosti, urgencije, komunikativnosti umetnosti?, pitanja su koja postavljaju koncepcijom selektori 31. MNP.

BADco učestvuje plesnim filmom u kojem se bave pozicijom i naseljavanjem institucija, Ben Kain preoblikuje, odnosno redizajnira rad, Bogdan Đukanović će imati veliku instalaciju na gradskom trgu koja na neki način meri društvenu klimu i reakcije u odnosu na izloženost objekta u javnom prostoru, Tina Gverović će imati instalaciju od tekstila koja prikazuje različite načine podrške i solidarnosti, Vlatka Horvat učestvuje videom i prostornom instalacijom koja se bavi različitim vrstama podrške i performativnim akcijama na rubu apsurda, Stefan Lukić takođe učestvuje perfomansom kojim se iscrpljuje, Ola Maćevska takođe ispituje fizičku izdržljivost tela i upornost u izvedbi, Jelena Milićević se predstavlja serijom crteža i kolaća koji se bave egzistencijom, brigom, suživotom i nekom ranjivošću života, Ana Miljanić učestvuje dugim projektom tokom celog MNP i u Čačku i u Beogradu, performativnim arhivom koji se bavi našim sećanjem na 90-tete, Anastasija Pavić se kroz dva performansa bavi se identitetom, egzistencijom i samom digitalnom slikom kao delom svakodnevice Neda Kovinić će izvesti performans na otvaranju “Luckaste drugarice”, koji se bavi pozicijom Nadežde Petrović.

Katarina Popović zasadiće parcelu javne zelene površine, a drugi deo njenog rada odnosi se na mladice legendarnog fikusa u Domu kulture, istorijski spomenik prirode star stotinak godina. Njegove mladice biće rasađene u druge institucije kulture u zemlji, kao što je to već učinjeno u KCB-u i u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu, kao i u samoj UG “Nadežda Petrović”.

Izložba obuhvata i video zapis performansa Marka Tirnanića, čiji rad u trajanju govori o društvenim tenzijama i strahu. Vesna Vesić učestvuje videom “Zimska bajka” i objektima, koji se takođe bave egzistencijom i načinom na koji preuzimamo i možda reprodukujemo načine na koje su naši roditelji izražavali brigu o sebi i deci, ali u drugačijem društvenom uređenju u doba socijalističke Jugoslavije. Instalacija Uroša Zvizdića u Domu kulture govori o transparentnosti i nesigurnosti naše egzistencije. Nadežda Kirćanski učestvuje radom kojim nastavlja dosadašnju praksu.

Za zatvaranje 31. MNP predviđen je performativni događaj i promocija i razgovor o katalogu u kojem će biti i materijali sa otvaranja i dokumentacija, kao i tekst Ane Ereš o različitim gestovima u slikarstvu u modernizmu. “Naša zamisao je da se napravi zapravo neki krug, ili kontinutitet, jer ništa nije rođeno danas, već se stvari dešavaju u ciklusima i kontinuitetima”, rekao je Ilić.

Direktor Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ Branko Ćalović istakao je da se Savet MNP odlučio za koncepciju koju su predložili Đorđev i Ilić u želji da ta izložba zadrži referentno mesto za savremene vizuelne forme, nakon obeležavanja dvostrukog jubileja – 60 godina Galerije i 30. godina samog Memorijala. Izborom predloga Đorđeva i Ilića “Gestovi – znakovi života”, Savet MNP želeo je i da pomeri granice kustoskih praksi u smeru razmatranja aktuelnih tema iz svih oblasti života – od političkih, ekoloških, umetničkih, socioloških, klimatskih do prelaza u digitalnu sferu, odnosno raznu aktuelnu problematiku, koja se odražava kroz umetničke narative, a polazeći od gesta prepoznatog na slici “More” Nadežde Petrović.

Deo radova na izložbi procudiran je za tu priliku, deo je postprodukcija, a neki su već postojeći radovi, ali su svi prvi put na Memorijalu, istakao je Ilić.

Izložba 31. MNP biće realizovana u svim izlagačkim prostorima UG „Nadežda Petrović“, kao i u Domu kulture, na Trgu, te u Gradskoj biblioteci, jednoj apoteci i na zelenoj površini.

Izložbu će pratiti katalog sa tekstom dr Ane Ereš.

Za više od 60 godina trajanja Memorijala, svojevrsnog spomenika velikoj srpskoj slikarki Nadeždi Petrović, izlagalo je više od 600 umetnika i umetničkih grupa iz zemlje i inostranstva, a sarađivalo je više od 150 kustosa, kritičara i teoretičara.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.