Aja Jung: Estetika lepog je ponovo u trendu

U goste dolaze ansambli iz: Izraela, Grčke, Holandije, Kine, Norveške, Australije, Velike Britanije, SAD, Danske, Poljske, Belgije, Nemačke, Italije i Kanade, koji će beogradskoj i novosadskoj publici otkriti 24 nove koreografske postavke. Festivalu će prethoditi i revija filmova Dani igre u Kinoteci od 24. do 28. januara, brojne radionice, majstorski kursevi, izložbe i prezentacije. Na pitanje zašto je ovogodišnji BFI – Prestonica, Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre, odgovara:

 „Zato što je svaki grad koji ima dobru i kvalitetnu umetničku ponudu – prestonica.“ Prema njenim rečima, prestonica može biti Rim, ali i Venecija, Beograd i Novi Sad.

„Beogradski festival igre već 15 godina zaredom donosi posebnu atmosferu, otkriva velike produkcije i važne autore u Srbiji. To je festival koji je svojim programom skrenuo pažnju svetske kulturne javnosti na jednu zemlju u kojoj pre samo deceniju i po nije ni bilo savremene igre, a sada, svakog proleća, Beograd je njena prestonica“, ističe Aja Jung.

Ona ocenjuje da je BFI od svog grada stvorio obaveznu adresu za dolazak najrelevantnijih autora u oblasti umetničke igre, i istovremeno odnegovao publiku koja ih sa nestrpljenjem očekuje.

 „Gradovi koji nemaju zanimljive i referentne umetničke sadržaje odumiru“, smatra sagovornica Danasa.

Upitana šta će biti najradikalnije u koreografskim postavkama na predstojećem festivalu, Aja Jung skreće pažnju:

„Ništa više ne može biti radikalno ili šokantno na scenskom prostoru, jer je stvarnost nadmašila najsmelije pozorišne stvaraoce. Nasuprot tome, čini se da je tokom poslednjih sezona estetika lepog ponovo u trendu.“

 Ona kaže kako veruje „da je publika željna lepih i kultivisanih tela, glasova, pokreta, kreativnosti i mašte, trenutaka koji mogu istinski da pomere…“

„Ljudi idu u pozorište da bi videli nešto inteligentno, smisleno, zašto da ne – i duhovito. Ne volim komade koji iritiraju sva čula bez ikakve potrebe, i ne razumem kada neko nema meru i osećaj za tuđe vreme. Danas je vreme najskuplje, pa ako vam ga je neko poklonio, morate to pošteno opravdati“, konstatuje Aja Jung.

Ona je sigurna da će predstava „Veliki krotitelj“ Dimitrisa Papajoanua, koja će 15. marta od 20 sati u Sava centru najaviti 15. BFI, „biti pravi spektakl“.

Naime, Papajoanu već ima bogato iskustvo na složenim projektima imajući u vidu da je postao planetarno poznat i kao kreator ceremonije otvaranja i zatvaranja Olimpijskih igara u Atini 2004, međutim, ne voli da se njegov rad na isključiv način etiketira kroz taj deo njegovog posla. Papajoanu je svestran stvaralac, između ostalog i vizuelni umetnik, čije komade odlikuje upečatljiva vizuelnost, a u „Velikom krotitelju“ videćemo njegove posvete nekim od najvećih evropskih slikara – Botičeliju, Rafaelu, El Greku, Rembrantu, Magritu, Kunelisu. I sam Papajonau doživljava sebe više kao vizuelnog umetnika, slikara na sceni, koji koristi ljudsko telo u svim oblicima njegove bogate raznovrsnosti. Čak je, kao, recimo, u „Velikom krotitelju“, spreman da svoje igrače stavi u nezavidni položaj traženja ravnoteže na nakrivljenoj sceni. Kritičari još kažu da je „Veliki krotitelj“ „sat i po lančanih reakcija komičnih, lepih, senzualnih, erotičnih i magičnih slika koje osvajaju“, te da je ova postavka „savršen odgovor iz zemlje koja je nosila tovar reputacije da je jednom davno izmislila pozorište, političke i društvene vrednosti“. Kako je navedeno na sajtu festivala Kaserne-Basel – „U ‘Velikom krotitelju’ ljudsko biće je iskopavano, obožavano, ovekovečeno u kamenu, kanibalizovano…“

Aja Jung podseća da je Papajonau laureat priznanja „Jovan Ćirilov-za korak napred“ na prošlogodišnjem BFI i da komadi ovog autora nude „neopisivu pozorišnu magiju, te neku vrstu novog teatra koji osvaja“.

„Takođe, znam da niko neće ostati ravnodušan pred novom postavkom Ine Kristel Johansen i njene norveške trupe Zero Visibility, pred komadom Noe Verthajm za izraelsku trupu Vertigo, ili pred solo performansom Akaša Odedre. Na narednom festivalu će se predstaviti i Kristjan Ingimarson, urnebesno duhoviti danski reditelj, zatim Roj Asaf, koreograf sa najdužim stažom u profesionalnoj izraelskoj vojsci, ali i čudesni belgijski sastav Peeping Tom… Ukratko: 15 vrhunskih trupa – za naših 15 godina“, konstatuje Aja Jung.

Zahvaljujući njenom angažovanju, savremena igra je dočekala i prve posetioce obnovljenog zdanja Muzeja savremene umetnosti na Ušću i publici bila posebno atraktivan deo programa „7×24“. Osim što je za nju sve ovo bio izazov, Aja Jung kaže da je čista sreća što je Jakopo Godani, jedan od najboljih koreografa današnjice, u veoma kratkom periodu pozitivno odgovorio i nastupio u zgradi na Ušću sa igračima njegovog Baleta iz Frankfurta.

„Pružili smo šansu i domaćim igračima da se predstave u njegovoj kompoziciji, što je bilo neverovatno iskustvo“, kaže Aja, dodajući da i na 15. BFI dolazi koreografkinja koja deo svog svetskog uspeha duguje postavkama po najpoznatijim muzejima.

„To je direktorka venecijanskog Bijenala igre Mari Šuinar. Sa svojom montrealskom trupom ona će prikazati komad ‘Vrt zemaljskih uživanja’, inspirisan čuvenom Bošovom slikom. Još jedan dokaz da ne postoje granice kada je savremena umetnost u pitanju, kao ni prostori koji su jasno definisani ili rezervisani za igru, dramski teatar, film ili slikarstvo… Sve zavisi od ideja majstora i kvaliteta materijala, ali i dobrog poznavanja i umeća u preplitanju umetničkih iskustava“, zaključuje Aja Jung.

Lakoća teškog tela

BFI pored ostalog će u svom jubilarnom izdanju programa imati i zanimljive angažovane postavke među kojima je i „R.OSA“ performans Silvije Gribaudi u izvođenju glumice Klaudije Marsikano. To je, kako autorka Silvija Gribaudi objašnjava, performans koji dolazi iz strasti za zaobljenim telima, njegovim zakrivljenim oblicima, te iz radoznalosti za istraživanje njihove dinamike. U jednom od svojih intervjua Silvija je rekla da se igra s „koreografskom masom, koja čini da se svi masni delovi tela tresu“. Na taj način, kako kaže, kreira ironičnu igru, koji redukuje fizičke tabue. Ova koreografkinja iza sebe ima mnoštvo angažovanih i nagrađivanih projekata u kojima se fokusira na pitanja fizičkih promena, uključujući i starenje.

Na italijanskom jeziku „osa“ znači „usuditi se“, a to je je upravo ono što želi Silvija Gribaudi – da ohrabri ljude.

„Želim da iznenadim kroz fizičku virtuoznost i da pokažem kakvu lakoću telo može da ima iako izgleda teško.“ Glumica Klaudija Marsikano, koju je upoznala, Silviju je bila otkrovenje. Impresionirali su je lakoća njenog tela, a kada su počele da sarađuju, otkrila je još mnogo Klaudijinih talenata. Tako se i odlučila da pokuša da kreira dramaturgiju sastavljenu od radosnih scena koje bi mogle dati punu vrednost svakom delu glumičinog tela.

Performans „R.OSA“ biće izveden 24. marta na Maloj sceni Ateljea 212.

Put igre

Beogradski festival igre na putu do jubilarne 15. godine pridobio je brojnu publiku. „Od osnivanja je predstavljeno preko 330 koreografskih ostvarenja, dok poslednje edicije prati oko 23.000 gledalaca i preko 120 akreditovanih novinara iz zemlje i inostranstva. Takođe, manifestacija pruža podršku svim zainteresovanim igračima, pedagozima, koreografima i predstavnicima svih umetničkih oblasti, kako u Srbiji, tako i u regionu. Dragocene informacije i kontakti sa inostranim trupama otvorile su vidike, mogućnost stipendiranja i angažmana mladim igračima, dok su uspešne komade na domaćoj sceni ostvarili upravo inostrani koreografi koje je festival predstavio.“

Podrška

Iz BFI kažu da se njihov festival „razvijao zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Srbije, ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica, kao i Grada Beograda. Za afirmaciju umetničke igre i realizaciju programa u Vojvodini, značajna je dugogodišnja saradnja sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu AP Vojvodine. Šest godina zaredom, Beogradski festival igre se realizuje u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji“.

Kao glavni partner BFI, Vip mobile je uveo prepoznatljiv model ulaganja velikih kompanija u kulturu, dok zajednički kreiran slogan „Komunikacija u pokretu“ oslikava snagu saradnje koja traje 11 godina. U BFI ističu da im je od izuzetne važnosti bila podrška mnogih brendova i kompanija koji su dugogodišnji prijatelji festivala.