Vrlo Dobra Anica: Od „iracionalne klinke“ do dobitnice najznačajnije srpske glumačke nagrade

U obrazloženju se navodi da je njen doprinos jugoslovenskoj, srpskoj, ali i svetskoj kinematografiji „nemerljiv“, a da nagrada dolazi kao kruna karijere koja je ostavila trag generacijama.

Decenijama je Anica Dobra bila jedno od najprepoznatljivijih lica domaćeg filma. Glumica čiji opus spaja komediju, dramu, triler i art-film sa retkom lakoćom. Od „Već viđenog“, „Kako je propao rokenrol“, „Tito i ja“ i „Crnog bombardera“, preko „Klopke“, „Ivkove slave“ i brojnih pozorišnih uloga, do međunarodne karijere u Nemačkoj, gde je ostvarila oko 80 uloga, Dobra je izgradila reputaciju glumice čiji rad prevazilazi lokalne okvire.

U saopštenju Udruženja ističe se da će „Anica Dobra ostati i opstati kao delo i ime koje pripada večnosti, poput samog Pavla Vuisića“.

Rođena u Beogradu 1963. godine, deo mladosti provela je u Frankfurtu, a po povratku je upisala Fakultet dramskih umetnosti. Kako je sama rekla u jednom intervjuu, njen ulazak u svet glume bio je gotovo neverovatan:

„Iskreno, ja sam na FDU upala kroz iglene uši. Pored mog imena nije pisalo ni da sam dobra ni da sam loša, već ‘iracionalna’. I zato sam prošla.“

Danas smatra da u savremenim uslovima možda ne bi ni imala šansu: „Danas mladi govore pet jezika, jašu konje, kuvaju kafu i istovremeno recituju Šekspira. To je neverovatni multitasking.“

Nakon studija postala je član Ateljea 212, gde je godinama gradila pozorišni izraz, paralelno sa filmskim i televizijskim.

Njena rana filmska karijera eksplodirala je ulogom u „Već viđenom“, za koju je osvojila Zlatnu arenu u Puli.

Nakon toga usledile su uloge u filmovima „Balkan ekspres“, kao i „Crni bombarder“, gde je lik Lune postao kultan, ali i mnogim drugim filmovima koji su obeležili osamdesete i devedesete. Ne smemo zaboraviti ni muziku, s obzirom da je Anica Dobra pevala na saundtreku pomenuta dva filma.

Uloga u nemačkom filmu „Rozamunda“ donela joj je i Bavarsku filmsku nagradu, čime je potvrđeno ono što je domaća publika odavno znala, da je reč o glumici retkog talenta, virtuoznosti i širine.

Anica Dobra je tokom svoje karijere dobila brojne nagrade, a neke od najistaknutijih su:

Sterijina nagrada za predstavu „Urnebesna tragedija“ 1992. godine, dve Carice Teodore u Nišu, za „Već viđeno“ i „Crni Bomabrder“, kao i Nagrada za najbolju glumicu na francuskom festivalu mediteranskog filma u Monpeljeu u filmu Žena sa slomljenim nosem 2010. godine.

Uz generacijama voljene uloge, Anica Dobra ostavila je dubok trag i na pozorišnoj sceni, u Ateljeu 212, Zvezdara teatru, Jugoslovenskom dramskom i u nezavisnim produkcijama.

Anica Dobra i danas aktivno snima, a publika je poslednjih godina ponovo gledna u hit serijama, širom regiona. Kako kod nas u naslovima „Ubice moga oca“, „Deca zla“, „Miholjsko leto“, tako i u Hrvatskoj, u seriji „Crno bijeli svijet“.

Bila je u braku sa biznismenom Miodragom Mićom Sovtićem, sa kojim ima ćerku, glumicu, Minu Sovtić.

Zbog njenog karakterističnog prezimena (poreklom iz Vojvodine) česte su šale „na taj račun“ ali samo da bi pocrtalo koliko je ljude cene i koliko je omiljena pa je tako često postojala – Anica Vrlo Dobra i Anica Odlična.

Bonus video: