Foto: Zorana Mandic/ATAImages“Lako je biti dobar ali ima vrlo dobrih i odličnih“, rekla je Anica Dobra, glumica i ovogodišnja laureatkinja nagrade „Aleksandar Lifka“, odgovarajući na pitanje da li je uvek dobra, jer osim za njen glumački talenat, blistav i mladoliki izgled, njeno prezime je uvek bio zgodan šlagvort da je se nešto u tom stilu pita, a možda ju je odredilo da mora da bude dobra.
Što se tiče intervjua, neki predstavnici medija bi možda rekli da „nije dobra“. Ne zato što je neljubazna već zato što spada u onu kategoriju dramskih umetnika koji insistiraju na tome da je njihov posao da glume, a ne da daju intervjue.
Tvrdi kako ne bi umela da ispriča kako gradi svoje uloge i da je najbolje da one umesto nje govore.
Kada je o privatnosti reči tu je striktna – ne želi da je deli sa javnošću, što je donekle razumljivo imajući u vidu bezočnost žute štampe, mada to može da bude i u vezi sa stidjivošću jer je nemali broj puta izjavila da je to jedna od njenih naglašenih osobina.
Suprotno od razuzdanih, opičenih i buntovnih karaktera, kakva je i Barbara kad se malo opusti na novogodišnjoj žurci u „Kako je propao rokenrol“ ili Luna u „Crnom bombarderu“ ili maestralno odigrana rola Olgice u filmu „Već viđeno“ za koju je još dok je bila na studijama osvojila Zlatnu arenu u Puli, Anica ima uvek odmerene, nekako kontrolisane medijske nastupe u kojima se tek ponekad i na opštem nivou dotaktne nekog pitanja mimo profesije.
Ne voli da je predstavljaju kao zavodnicu.
Pored glumačkog dara, zna da igra i peva. Odlična je komičarka.
Osvojila je gotovo sva priznanja u glumačkom esnafu i igrala u nekim od najznačajnijih filmskih ostvarenja: „Sabirni centar“,“ Balkan ekspres 2″, „Klopka“, „Ljubav i drugi zločini“, „Žena sa slomljenim nosem“… Od predstave „Klasni neprijatelj“ u izvođenju Grupe Boris Piljnjak, preko „Pazarnog dana“, „Male“ i „Urnebesna tragedije“ do Barunice Kasteli u „Gospodi Glembajevima“ u svom matičnom Ateljeu 212. godine sijala je na daskama koje život znače.
Snimila je više od 80 filmova u zemlji i inostranstvu.
Prevela je sa nemačkog dramu Franca Ksavera Kreca „Nagon“, a zahvaljujući poznavanju ovog jezika snimila je značajne filmove u Nemačkoj gde je takođe smatraju divom i gde je bila nominovana za tamošnju najprestižniju glumačku nagradu Zlatna kamera.
Godine 2005. nastupila je na Exit-u, na koncertu pod nazivom Baš Dobra Anica i Baš Dobrovoljno Kovačko Društvo.
Bila je u braku s biznismenom Miodragom Mićom Sovtićem s kojim ima ćerku Minu Sovtić, takođe glumicu.
Anica Dobra rođena je u Beogradu 3. juna 1963. godine, tvrdi za sebe da je realna osoba što joj je, kako kaže, pomoglo u neprestanoj borbi kroz život.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
