LJubiteljima muzike njegovo ime poznato je sa ‘soundtrackova’ za Almodovarove filmove, kao i po jednako čuvenim saradnjama sa umetnicima kakvi su Pako de Lusija, Visente Amigo, Barbara Hendriks, Plasido Domingo ili Vinton Marsalis. Iskustvo sa različitim žanrovima obogatilo je Seranovu umetničku izražajnost i učinilo ga jednim od najprepoznatljivijih interpretatora na usnoj harmonici u svetu. Ovom prilikom, međutim, Antonio Serano vraća se klasici i to u društvu pijanistkinje Konstance Lehner, da zajedno sa njom zaroni u najdecentnija dela španskih i argentinskih kompozitora. Ovo je i jedinstveno iskustvo za beogradsku publiku da u Velikoj dvorani Kolarca prisustvuje solističkom koncertu na usnoj harmonici u kombinaciji sa klavirom.

* Svirate bez sumnje izuzetno zanimljiv instrument – veliki broj slušalaca svakako ga prepoznaje po izgledu, načinu sviranja i zvuku, ali možda ne zna toliko mnogo o njegovom poreklu i zvučnim mogućnostima?

Usna harmonika se smatra duvačkim, aerofonim instrumentom sa tzv. ‘slobodnim jezičkom’, a najstariji instrument iz ove familije je kineski šeng. Ostali dobro poznati instrumenti iz iste porodice su harmonika, bandoneon i harmonijum. Posebnost usne harmonike u odnosu na ove njene pomenute srodnike jeste u tome što se vazduh u nju ne upumpava mehanički. Da biste aktivirali tanke metalne listiće, koji su smešteni unutar kvadratnih otvora instrumenta tako da lako vibriraju, to jest da biste proizveli zvuk – koristite svoja pluća. Sve ovo čini usnu harmoniku mnogo duševnijim instrumentom, po emociji veoma bliskim ljudskom glasu.

* Postoje mnoge vrste usne harmonike, sa izvesnim individualnim svojstvima. Vi svirate onu hromatsku. U čemu se ogleda njena osobenost, po čemu se ona razlikuje od drugih svojih srodnica?

Osnovna razlika između hromatske usne harmonike i onih drugih jeste što ona ima kliznu šipku koja joj omogućava da izvodi alterovane tonove. To znači da je celokupna hromatska skala praktično ugrađena u instrument. Ostali tipovi usnih harmonika poseduju samo tonove osnovne durske lestvice unutar svoje strukture te da biste proizveli alterovani ton, treba da koristite kompleksne metode kao što su ‘savijanje’, ‘preduvavanje’ i ‘izduvavanje’.

* Usnu harmoniku uglavnom vezujemo za bluz zvuk, ali ona ima široku primenu u mnogim žanrovima popularne muzike, kao i one klasične. Sa kojim ste žanrom vi lično počeli da svirate svoju usnu harmoniku?

Počeo sam kao vrlo mlad, učeći popularne melodije iz celog sveta. Moj otac, koji me je i podučavao usnoj harmonici, imao je pesmarice sa svim tim napevima. Potom sam se okrenuo klasičnoj muzici i ostao u tome veoma dugo, sve dok nisam otkrio džez, nešto docnije i flamenko. Sada se vraćam klasici sa mnogo otvorenijim pristupom nego kada sam bio klinac.

* Bar tri velike ličnosti obeležile su vaše stasavanje kao umetnika – najpre, vaš otac koji vas je i uputio u tajne ovog instrumenta na početku, potom veliki maestro Lari Adler, te Pako de Lusija lično. Šta nam možete reći o ovim svojim profesorima muzike i istovremeno učiteljima života jednog muzičara?

Sebe smatram velikim srećnikom što sam upoznao sve one ljude koji su zaista doprineli mom razvoju i kao muzičara i kao ličnosti. Sva trojica koju ste pomenuli, kao i drugi veliki umetnici sa kojima sam se takođe tokom vremena susreo, imali su nešto zajedničko – a to je da vole ono što rade i da su bez ostatka posvećeni samoj muzici. Danas vidim da su svi veoma fokusirani samo na poslovnu stranu muzike, ono što bismo nazvali ‘biznisom’. Kada sam ja počinjao svoju karijeru – nismo baš mnogo marili za novac ili slavu. Kao novajlije, samo smo hteli da postanemo što je moguće bolji muzičari, i ta znatiželja nas je iznova vukla ka učenju i stalnom napredovanju u sviranju.

* U Beogradu niste prvi put – imali smo već prilike da vas slušamo na Beogradskom džez festivalu pre nekoliko godina, ali ste ovde prvi put u društvu pijanistkinje Konstance Lehner, a to je istovremeno i naše prvo iskustvo sa ovakvom vrstom koncerta. Mnogo ‘prvih’ stvari u vezi sa vašim koncertom zaista! Kako to zvuči usna harmonika kao solo instrument u saradnji sa klavirom?

Klavir i usna harmonika se dobro slažu jer zapravo savršeno nadopunjuju jedno drugo. Na taj način, ekspresivnost usne harmonike u kombinaciji sa harmonskim i ritmičkim kvalitetima klavira, stvaraju zajedno zaista kompletno muzičko iskustvo.

* Predstavite nam, molim vas, vaš zajednički program ovom prilikom. Neki od najčuvenijih španskih i argentinskih kompozitora su na vašem beogradskom repertoaru.

Izvodimo špansku i argentinsku muziku, a kompozitori koje smo izabrali su neki od zaista najrelevantnijih iz obe ove zemlje. De Falja, Granados i Sarasate poznati su širom sveta i za mene kao Španca je veoma prirodno da ih interpretiram. NJihova muzika pokazuje svu kulturnu raznolikost koju imamo u Španiji i publici se to uvek dopada. Argentinski deo programa predstavljaju dva velika kompozitora koji kroz svoju muziku pokazuju pak različite strane te zemlje. Pjacola je kosmopolita, a njegova muzika zvuči kao veliki grad. Zaposlen, moderan, intelektualan, strastven, ponekad agresivan. Guastavino dolazi sa sela i njegova muzika inspirisana je folklorom koji se izvodi u ruralnim delovima Argentine.

* Konačno, svirali ste sa mnogim zvezdama klasične muzike, ali i onima iz džeza, roka, bluza, popa, tanga i flamenka – ko su bili vaši najomiljeniji saradnici? Imate li neku neostvarenu želju da sa nekim nastupite? Sa Rolingstounsima možda?

Jedan od umetnika sa kojima sam najviše uživao svirajući, a koga vi dobro poznajete, jeste Oliver Dragojević. Bio je pravi umetnik i jedno od najboljih ljudskih bića koje sam ikada upoznao. Ima mnogo muzičara sa kojima bih voleo da nastupam, ali, ako me već pitate, baš i nisam fan Rolingstounsa, izvinjavam se (smeh).

Povezani tekstovi