„Betmen: Muk“ – u srcu zavere

U pitanju je „Betmen: Muk“, delo Džefa Louba i Džima Lija, koje je nedavno na srpskom jeziku doživelo novo izdanje zahvaljujući Čarobnoj knjizi.

Osim što je stigao u velikom, tvrdokoričenom formatu, ovaj „Muk“ doneo je i epilog koji do sada nije viđen na srpskom, a koji još dodatno komplikuje već kompleksnu priču.

Sve kreće tako što Betmen spašava jednog dečaka od Ubice Kroka i usput mu naprsne lobanja, a njene deliće iz mozga mu ukloni hirurg Tomas Eliot, prijatelj Brusa Vejna iz detinjstva.

I odatle kreće zavera u kojoj se, jedan po jedan, ređaju mnogi Betmenovi saradnici i neprijatelji, kojima naizgled upravlja neka figura iz senke, očigledno nameračena da mu zagorča život ili ga okonča.

Osim po gostovanjima likova, među kojima se izdvajaju Džoker, Otrovna Ajvi, Zagonetač, Supermen, Žena-mačka i Rejš el Gul, ova priča poznata je po tome što donosi brojne preokrete i „maže“ oči čitaocima naizgled očiglednim krivcem.

Taman kada pomislite da je sve jasno, ono se dodatno komplikuje, sledi novi obrt, još jedno gostovanje nekog lika i preusmeravanje radnje na potpuno novi kolosek.

Zbog toga „Muk“ nije baš omiljen među svim ljubiteljima ovog lika, ali ono što se nikako ne može osporiti je da je ovo jedan od najbolje nacrtanih Betmena. Da, subjektivan sam jer obožavam sve što radi Džim Li, iako smatram da je priča i više nego zadovoljavajuća.

Novo srpsko izdanje pored do sada neviđenog epiloga donosi i dodatni materijal u vidu skica i komentara autora, a tu je i dizajn za animiranu adaptaciju ovog stripa, koja uopšte nije ispala loše.

Treba istaći da će ova avantura mnogo bolje leći nekome ko je čitao „Betmena“ ili gledao animirane serije o njemu, te poznaje i pozadinske likove i njihove priče o poreklu, jer one čine značajan deo razloga zašto je onaj koji stoji iza svega izabrao baš svakoga od njih.

Usled toga, ovde vidimo Brusa Vejna koji se fizički i psihički nalazi na ivici pucanja, uprkos tome što je upregao sve svoje sive vijuge da reši misteriju, jer kao da se delići nikako ne uklapaju.

Na kraju će u tome i uspeti, iako će to privremeno razrešenje dovesti do blage paranoje i gubitka poverenja u neke osobe koje to od njega nisu zaslužile.

Baš taj psihološki aspekt daje priči potpuno nove slojeve za analizu i čini svako sledeće čitanje zanimljivijim, jer tada lakše do izražaja mogu doći neki tragovi i pozadinski detalji.

A crtež Džima Lija i odličan kolor Aleksa Sinklera nisu bez razloga referentne tačke za mnoge umetnike koji rade ne samo na ovom superheroju, nego i na stripu uopšte.