bojana kovačević petrović foto privatna arhivafoto privatna arhiva

Domaćin Kongresa amerikanista ICA 2025 će biti Novi Sad. Reč je o najznačajnijem svetskom skupu Latinoamerikanista. Za dovođenje ovako značajnog skupa u našu zemlju zaslužna je dr Bojana Kovačević Petrović, koja je upravnica Iberoameričkog centra na Filozofskom fakultertu u Novom Sadu.

Bojana Kovačević Petrović je mnogo  uradila na popularizaciji hispanske kulture kod nas, autor je prevoda značajnih klasika i savremenih književnika s obe strane Atlantika.

Za naš list govori o Kongresu koji se sprema, vezama između hispanskih kultura i Balkana, o prevođenju, ali i budućim izazovima.

Nedavno ste bili na Kongresu amerikanista u Brazilu, gde ste predstavili kandidaturu da naredno izdanje kongresa bude u Novom Sadu. Kako je do toga došlo i da li će to uticati na percepciju Latinske Amerike kod nas?

– U Brazil sam otišla na poziv centra NUCLEAS Državnog univerziteta u Rio de Žaneiru, s kojim već nekoliko godina sarađujem. Nakon njihovog tradicionalnog Debatnog foruma o narodima i kulturama Latinske Amerike i Kariba, produžili smo na tromeđu Brazila, Argentine i Paragvaja, u grad Fos de Iguasu gde je održan 57. kongres amerikanista ICA, jedan od najdugovečnijih na svetu. Osim izlaganja i tribina, tamo sam imala i jednu veliku misiju: da kao upravnica Iberoameričkog centra Filozofskog fakulteta predstavim kandidaturu Univerziteta u Novom Sadu za naredno izdanje kongresa. Klima nam u početku nije bila naklonjena, ali zahvaljujući dobroj pripremi i podršci nacionalnih i međunarodnih institucija – konkretno pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost dr Zorana Miloševića, rektora Univerziteta u Novom Sadu dr Dejana Madića, gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, ambasadora Argentine, Brazila i Meksika u Srbiji, mreže CLACSO, centara NUCLEAS iz Rio de Žaneira i IDEAZ iz Beča, našeg najbližeg saradnika Društva hispanista Srbije, argentinskog PEN Centra, Univerziteta u Segedinu, Fondacije „Andžej Dembič“ iz Varšave, Društva hispanista Srednje Evrope iz Temišvara i Turističke organizacije Novog Sada – u roku od nekoliko dana uspeli smo sasvim da je promenimo i jednoglasno osvojimo tu prestižnu kandidaturu! Kongres amerikanista ICA, osnovan 1875. godine, u Novom Sadu će 2025. obeležiti 150 godina i to će biti velika naučna i kulturološka fešta, na kojoj očekujemo nekoliko hiljada profesora i istraživača iz celog sveta, kako bi predstavili svoja istraživanja iz domena antropologije, arheologije, religija, novih tehnologija, ljudskih prava, obrazovanja, studija kulture, ekonomije, filozofije, sociologije, istorije, politike, lingvistike i književnosti, rodnih studija, migracija, geografije i turizma, društvenih pokreta, međunarodnih odnosa i autohtonih naroda, a namenski ćemo uvesti još jednu oblast: veze između Balkana i Amerike.

U našoj stručnoj, ali i široj javnosti hispanski svet postaje sve prepoznatljiviji po izuzetnosti, a ne po stereotipima…

– Sigurna sam da će kongres ICA u Srbiji, čiji je radni slogan „Amerikanističke studije u XXI veku: novi prostori, novi izazovi“, približiti naročito Latinsku Ameriku ovom delu Evrope, koji je Latinoamerikancima veoma malo poznat i još manje istražen, ali je takođe iznenađujuće blizak njihovim istorijskim iskustvima. S druge strane, pogled sa Balkana na (latino)amerikanističke teme doprineće značaju neprikosnovenog međuregionalnog i interkulturalnog dijaloga. Namera nam je da tokom kongresa organizujemo niz pratećih programa, poput tribina (od savremenog indihenističkog i afroameričkog filma do problema životne sredine), izložbe posvećene 150-godišnjici koju ćemo uraditi sa Iberoameričkim institutom iz Berlina, sajma naučnih knjiga koje su u Srbiji nedostupne, predstavljanja privrednika koji budu sponzori kongresa i slično.

U junu je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu održan skup „Latinska Amerika i Balkan“, čini se kruna višegodišnjih napora da Iberoamerički centar, iz kojeg je proizišao i nedavno osnovani Odsek za italijanske i iberoameričke studije, vrlo brzo bude prepoznat kao jedan od najznačajnijih u regionu. Načinili ste značajne pomake, možete li nam reći koje?

– Iberoamerički centar Filozofskog fakulteta osnovan je početkom 2020. i tokom pandemije je imao niz aktivnosti u kojima je učestvovalo preko 2000 prvenstveno mladih ljudi iz dvadesetak zemalja, kako hispanista, romanista i iberoamerikanista tako i svih koje su zanimale teme kojima se bavimo. Simpozijum koji spominjete, „Latinska Amerika i Balkan: bliskosti i sličnosti“, okupio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu ambasadore Argentine, Brazila i Meksika u Srbiji, koji su održali izvanredna izlaganja, kao i kolege iz Brazila, Kosta Rike, Poljske, Meksika, SAD-a… Upravo smo završili i jednu naučnu publikaciju na sličnu temu, koizdanje CIBAM-CLACSO „Kulturni odnosi između Latinske Amerike i evropskih socijalističkih zemalja za vreme Hladnog rata“, čiji smo priređivači dr Emilio Galjardo-Saborido iz Sevilje i ja, i koju ćemo predstaviti 18. septembra u sedištu mreže CLACSO u Buenos Ajresu. Na Filozofskom fakultetu već godinama intenzivno sarađujemo sa desetinama univerziteta širom sveta i brojim drugim institucijama koje se bave španskim i latinoameričkim temama. Pritom, s ponosom mogu da kažem da smo ove godine primili drugu generaciju studenata na našem novom Odseku za italijanske i iberoameričke studije, kojima nastojimo da predočimo svu širinu i lepotu tih govornih područja, kako na časovima tako i na brojnim vannastavnim aktivnostima.

Kraljevina Španija vam je dodelila izuzetno značajno priznanje, šta ono znači za vas?

– Reč je o najprestižnijem španskom odličju, ordenu Izabele Katoličke, i neizmerno sam zahvalna ambasadoru Španije u Srbiji Raulu Bartolomeu Molini, koji je prepoznao moj veliki i dugogodišnji profesionalni trud, ali i pregnuće mojih kolega i uprave Filozofskog fakulteta da španski jezik, književnost i kultura budu uobličeni u moderan i sveobuhvatan studijski program.

Bavite se i književnim prevođenjem, preveli ste mnoga važna dela i autore. Na čemu trenutno radite?

– Književno prevođenje ima izuzetno važnu ulogu u mom životu. Nakon preko trideset prevedenih knjiga, među kojima su dela Frederika Garsije Lorke, Kamila Hosea Sele, Ernesta Sabata, Karlosa Fuentesa, Roberta Bolanja, Marija Vargasa LJose, između ostalih, imam veliku privilegiju da za Akademsku knjigu prevedem memoare kolumbijskog nobelovca i jednog on najomiljenijih pisaca na našim prostorima, Gabrijela Garsije Markesa. Reč je zapravo o dirljivoj, intimnoj pripovesti mladog pisca, suočenog sa siromaštvom, nemilim društvenim okolnostima i ranim neuspesima koji ga nisu obeshrabrili već, naprotiv, podstakli da uporno teži ostvarenju sna, vođen beskrajnom ljubavlju prema književnosti i životu. Takođe, s nestrpljenjem iščekujem da iz štampe izađe pet hispanoameričkih romana koje su, posle bezmalo četiri decenije, zajedno priredili Dalibor Soldatić i Branko Anđić, a osim njih prevele Dragana Bajić, Snežana Jovanović i ja. To će biti prava književna poslastica, takođe u izdanju Akademske knjige, za koju imam dogovorena još dva naslova: „Ratno poprište“ čileanske spisateljice našeg porekla Andree Jeftanović i „Stari gringo“ Karlosa Fuentesa, najznačajnijeg pisca u mojoj karijeri.

Kako vidite budućnost razmene između Španije, Iberoamerike i Srbije, prepoznaje li taj deo sveta ono što imamo da ponudimo?

– Uverena sam da je pred nama novo doba plodotvorne uzajamne saradnje. Španija je postala jedna od omiljenih srpskih destinacija, o čemu svedoče turističke agencije, avio kompanije, ali i broj mladih koji španske univerzitete odabira za nastavak studija. Naše interesovanje za Latinsku Ameriku ne jenjava već više od pola veka, a zemlje Latinske Amerike su danas veoma otvorene prema ovom delu sveta i nadasve zainteresovane za Balkan. Pritom, kako naglašava španski ambasador, Srbija je neotkriveni dragulj Evrope i svi naši gosti – profesori, pisci, muzičari – uvek žele ponovo da dođu. Uostalom, španski jezik danas govori već 570 miliona ljudi i za njim vlada sve veće interesovanje u celom svetu, pa i kod nas.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari