Boris Kovač: Za mene je izvođenje muzike ritualni čin 1FOTO Stanislav Milojković

„Pre mnogo godina, kada ja autor ovog članka bio ozbiljno zainteresovan za muziku Gorana Bregovića, napisao je apologetski tekst o autoru omiljene pesme moskovskih taksista ranih devedesetih (In A Death Car, naravno). U tom tekstu on je, ne znajući i ne poslušavši, usput ispisao nekoliko pežorativnih reči o saksofonisti i kompozitoru Borisu Kovaču. Sada je, prijatelji moji, vreme za izvinjenje i čak, možda, posipanje pepelom.

Zaklinjem se sa svom odgovornošću: džez saksofonista Kovač nije ‘jedan od onih nekoliko koliko ima u svakom primorskom gradu na Jadranu’. Ne, on je jedan. U bilo kojoj svojoj muzičkoj inkarnaciji, bilo da je to popularna La Campanella ili rafiniraniji La DaABa orkestar (Orkestar za barbarski apokaliptični balkanski ples – tako razvijen glasi ovaj čudni akronim), on je zapravo bio i dalje je jedan od najinteresantnijih evropskih kompozitora našeg vremena“, osvrnuo se na muziku Borisa Kovača jedan ruski kritičar.

„Ova muzika je buduća klasika“, primetio je njegov američki kolega.

Ovih dana Kovačeva muzika je deo dva različita festivala koji slede jedan za drugim.

Najpre je na Slobodnoj zoni prikazan njegov film „4 klavira i Sunce“, u kome se pokazao i kao reditelj, a na početku Pocket Globe festivala, posvećenom world music žanru, koji se otvara sutra, imaće koncert sa svojim New Rituale Ensemble.

Na pitanje ima li, osim njegovog nastupa, još neke veze između ove dve manifestacije i zbog čega učestvuje baš na njima, Kovač u razgovoru za Danas kaže:

– Oba festivala su posvećena postmodernoj kulturi koja podrazumeva savremeni stvaralački odnos prema tradicionalnoj kulturi i na taj način učestvuju u otporu agresivnom neoliberalnom globalizmu, tj. konzumerizmu koji je njegovo glavno oruđe manipulacije. Organizatori festivala su i moji prijatelji, što je za očekivati u ovim kulturno malim sredinama. Mi biramo jedni druge, na istoj smo misiji.

Vaš film „4 klavira i Sunce“ u slavu je prirode odnosno života u skladu sa njom. Ostavljaju li apokaliptični scenariji koji nam prete, i sa trenutnim ratom i bez njega, nadu da je povratak ljudskog roda takvom životu moguć?

– Čovek će se ili setiti da je došao iz prirode i da ogromnu moć koju je stekao, pogotovo tehnološkim sredstvima, ne sme da koristi tako da vladajući njome uništava prirodu ili će na taj način evidentno uništiti i sebe i neće ga biti. Nije to samo pitanje fizičkog uništavanja, kojima se bavi ekologija, što podržavam ali to nije moja tema. Mene zanima ekologija duha i duše. Protagonisti našeg filma, poslednji primeri nativnog života u Vojvodini, žive u harmoniji sa prirodom i to ih čini pre svega humanim: oni zrače istinom, dobrim i lepim i te platonske vrednosti čuvaju više od monaha jer se nalaze u srcu sveta života a ne u manastirskoj keliji. Rat je samo jedna od manifestacija udaljavanja čoveka od prirode. Čovek nema prirodnu potrebu da ubija drugog čoveka, za sve dvonožne životinje ima dovoljno prostora i hrane na ovoj planeti. Pohlepa, lažni identiteti koji uzrokuju nacionalizam, šovinizam, rasizam itd, to su uzroci agresivnosti među ljudima. Da nije bilo agresivnog šovinizma prema ruskoj manjini u Ukrajini ne bi bilo ni rata. Agresija izaziva agresiju, a to vrzino kolo se može prekinuti samo ako čovek pronađe balans sa samim sobom i prirodom.

Kako vam izgledaju protesti koji se u našoj zemlji dešavaju tim povodom, mislite li da svi ti pokušaju otpora imaju šanse u sukobu sa sistemom?

– Protesti su jako značajni jer vlast koja servisira krupni kapital mora shvatiti da ne može da radi ama baš sve šta hoće. Ali domet tih protesta je nažalost mali, oni bi morali biti puno masovniji i agresivniji a to je teško zamisliti pošto većina ljudi nema ekološku svest već gleda svoja posla, što je kratkovido.

Da li je i koliko i world music žanr takođe u vezi sa očuvanjem onog tradicionalnog i autentičnog na našoj planeti?

– U svojoj osnovnoj ideji world music je bio to. Međutim kao i sve i on je postao kvarljiva roba čim ga je tržište uzelo pod svoje. Iz tog razloga sebe već godinama ne vidim kao deo te kulture tj. muzičkog žanra. Ukoliko su Bartok, Stravinski, Borodin, Slavenski i takvi world music, onda sam to i ja. I kao što rekoh, autentična savremena umetnost koja na bilo koji način reflektuje tradicionalne kulturne specifičnosti neke regije, nacije, zemlje jeste doprinos borbi protiv imperijalizma globalističke unifikacije koja je duboko antikulturna.

Kako se zapravo postiže da to „tradicionalno“ bude naše, savremeno, moderno, a ne pomodno i ne oveštalo?

– Nema tu recepta, samo autentični stvaralački motivi dovode do istih takvih rezultata, ostalo je u službi tržišta. Većina onog što se danas podvodi pod taj žanr je roba za jednokratnu upotrebu isto kao i u svakom drugom muzičkom žanru.

Vaša muzika često je i primenjena – za pozorište i film, ali su i vaši nastupi performativni, više nego kod nekog drugog izvođača – vi plešete dok svirate, zvuk tanga je inspiracija vaših kompozicija. Je li to zapravo način da se publika uključi u sam izvođački, pa i stvaralački proces ili (i) nešto drugo?

– Za mene je izvođenje muzike ritualni čin, nema prirodnog načina da se muzika i pokret odvoje na sceni, do toga je dovela specijalizacija, fah idiotizam u službi profita. Ne razumem ni kako neko može samo da komponuje a posle ne izvodi svoju muziku, a tako isto, dok izvodimo muziku, ako samo buljimo u note a naše telo ne učestvuje i pokretom u tom činu izvođenja, pretvaramo se u robote za muziciranje.

Kako nositi „svet u džepu“ (Pocket Globe je u stvari „džepni svet“) umesto što ga pretvaramo u globalno selo?

– Ideja globalnog sela je mač sa dve oštrice kao i svaka dobra čovekova ideja. Ako je to način da komuniciramo sa razlikama da bi te razlike afirmisali, onda je globalno selo mesto slobode i bogatstva, a ako ima za posledicu konzumeristički globalizam, onda je bolje da se zatvorimo u svoje lokalne okvire i tu budemo autentični. Jer svaka tačka na planeti je podjednako centar sveta. Kant nije napuštao mesto gde se rodio, ali je verodostojno živeo svoju misao “zvezdano nebo nad nama i moralni zakon u nama” i postao jedan od najvećih mislilaca u čovekovoj istoriji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.