"Černobiljska molitva" Svetlane Aleksijevič

Reč je o dokumentarnoj prozi žestokog „intenziteta“ kakva je, verovatno, jedino moguća kad se iz prve ruke govori o černobiljskoj katastrofi.

Autorka tvrdi da se za samo jednu noć, tog 26. aprila 1986. „svet premestio na drugo mesto istorije – skočio u novu realnost, za koju se ispostavilo da iznad našeg znanja i mašte“. Ova knjiga, u kojoj se ona pojavljuje kao narator u intervjuu sa samom sobom, istorijskim beleškama sakupljenim iz beloruskih internet novina i „umetnicima“ kojima opisuje duševna stanja svojih sagovornika, nastajala je skoro dve decenije i u njoj govore: bivši radnici termoelektrane, članovi porodica nastradalih, naučnici, lekari, vojnici, prinudni raseljenici, dobrovoljni raseljenici, ljudi koju su se sakrili da bi izbegli evakuaciju…

To je, kako kažu u Laguni, „čudesan i potresan prikaz černobiljske katastrofe, svedočanstvo od kojeg se ježi koža, a opet književno delo biblijskog tona, poput savremenih psalama običnih ljudi koji su posle ove moderne apokalipse našli reči mudrosti, samilosti i utehe“. O knjizi će govoriti: prevodilac i pisac pogovora „Černobiljske molitve“ Enisa Uspenski, istoričar Ivana Pantelić i pisac Vule Žurić. Na tribini će, kako je najavljeno, biti reči o Nobelovoj nagradi za književnost dodeljenoj Svetlani Aleksijevič 2015, priznanju za „spomenik stradanju i herojstvu u naše vreme“, pogubnim i nesagledivim posledicama černobiljske katastrofe, potresnim romanesknim „monolozima“ preživelih, dokumentarističkoj prozi kao žanru, političkom angažmanu Svetlane Aleksijevič, kako bi našao odgovor i na pitanje zašto nam je ova knjiga potrebna danas.

Sovjetska i beloruska književnica, novinar i scenarista dokumentarnih filmova Svetlana Aleksandrovna Aleksijevič, po ocu Beloruskinja, a po majka Ukrajinka, piše na ruskom jeziku. Završila je studije žurnalistike na Beloruskom državnom univerzitetu, njena prva knjiga „Otišao sam sa sela“ bila je žrtva komunističke cenzure, što je nije zastavilo u pisanju – u Savez pisaca SSSR primljena je 1983. godine. Od 2000. živela je u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj, a posle 13 godina vratila se u Belorusiji. NJene knjige prevedene su na 20 jezika, dobila je mnogobrojne književne nagrade u Sovjetskom Savezu i Rusiji, Herderovu, Remarkovu, američku Nacionalnu nagradu kritike, srednjoevropsku književnu nagradu „Angelus“, a 2015. i Nobelovu nagradu za književnost.
„Černobiljska molitva“, objavljena 1997. i prodata u četiri miliona primeraka, donela joj je svetsku slavu.

Nagrada "Stevan Sremac" Ljubici Arsić

Romanu „Rajska vrata“ Ljubice Arsić, u izdanju Lagune dodeljena je nagrada „Stevan Sremac“ za najbolju knjigu proze za 2015. godinu. Ovu nagradu od 2004. dodeljuje Niški kulturni centar.