Da li je Srbija ipak mogla više da pomogne Vesni Pećanac? 1Foto: Facebook

Naša velika glumica Vesna Pećanac, koja je ključne filmske uloge odigrala u remek-delima reditelja Živka Nikolića, svog supruga, u četvrtka, 27. aprila, dobila je državljanstvo Crne Gore, na osnovu kojeg će ostvariti pravo na penziju.

Kako je na svom Tviteru objavio crnogorski ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović, ova odluka doneta je na predlog predsednika Skupštine i i shodno mišljenju Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta.

„Radi se o licu čiji je prijem u crnogorsko državljanstvo od posebnog značaja za kulturni interes Crne Gore. Vesna Pećanac je svojim pozorišnim, filmskim i televizijskim ulogama dala značajan doprinos promociji Crne Gore, njenoj kulturi i stvaralaštvu“, a kako je naveo Aleksa Bečić, lider DCG i tadašnji predsednik Skupštine, koji je sredinom januara dao predlog da Vesna Pećanac dobije njihovo državljanstvo, ovaj gest je „bio dug prema njenom, ali i doprinosu njene porodice, razvoju kulture i stvaralaštva Crne Gore“.

Vraćanje duga velikoj glumici i legendarnom jugoslovenskom i crnogorskom reditelju koji je gotovo čitavu karijeru ostvario ovde, i veći deo života proživeo u Beogradu, crnogorska država započela je početkom januara ove godine, kada se na društvenim mrežama pojavila njena fotografija kako jede u narodnoj kuhinji u Beogradu, a jedna korisnica je na Tviteru napisala da je Vesna Pećanac „redovna korisnica kuhinje Verskog dobrotvornog starateljstva“.

Na Tviteru se tada oglasio i reditelj Srđan Dragojević.

„Kuhinja verskog dobrotvornog starateljstva. Velika glumica, Vesna Pećanac. Borio sam se kao poslanik protiv ideje Ministra Tasovca da ukine nacionalne penzije za umetnike u Zakonu. Oborio sam zakon i sacuvao ih, ali nisu dodeljene 7 god. Nije lepo da umetnici dozive ovako nešto“, objavio je uz njenu fotografiju.

Kako je glumica koju pamtimo iz ostvarenja Živka Nikolića koja su ušla u antologiju jugoslovenske kinematografije („LJepota poroka“, „Čudo neviđeno“, „U ime naroda“…), iz njegovih kultnih TV serijala („Đekna još nije umrla, a ka’ će ne znamo“, „Oriđinali“…), iz brojnih predstava Ateljea 212, njene matične kuće u kojoj je provela dobar deo pozorišne karijere, iz popularne monodrame „O, kakav divan dan“, koja je bila njen autorski projekat, uopšte završila u narodnoj kuhinji?

Ko smo mi danas, kao kultura i kao društvo ako jedna vrhunska glumica, bez obzira na probleme koje je imala i koje ima, u finišu života stigne do Kuhinje verskog dobrotvornog starateljstva, i da li je Srbija mogla nešto više da učini i da joj pomogne?

O ovom pitanju za Danas govori ministarka kuture Maja Gojković.

– Svakako da mogu da se složim da nije smela da se dogodi situacija da bilo koji vrhunski umetnik bude neko ko nema sredstva za život. Ali, s druge strane, na osnovu informacija koje ja imam, i moji uvaženi prethodnik, ministar Vukosavljević i ja pokušavali smo da stupimo u kontakt sa Vesnom Pećanac i njenim sinom, ne bi li pronašli način da joj pomognemo, ali nismo uspeli da ostvarimo komunikaciju. Nisu želeli pomoć onakvu kakvu je država mogla da im pruži. Pretpostavljam da je njihov izbor da uzmu državljanstvo Crne Gore i da na taj način reše svoj problem – objašnjava Maja Gojković.

Profesor Ratko Božović kaže za Danas da je mnogo ljudi izgubljeno u ovom opštem tempu zaborava, i proviđanja njihovih nevolja i nesreća.

– Slučaj jedne istaknute filmske i pozorišne glumice, udovice jednog velikana filmske umetnosti, pokazuje nam koliko je ona ovde zaboravljena pred cunamijem nekakvih samorealizacija u sferi nekog uspeća. Mnogih koji su ostvarili vrednosti u svojim profesijama više nema ni u sećanjima, nema ih ni dok su živi, i to govori o nama kako znamo da budemo surovi – kaže Božović, dodajući da je to surovost i prema drugima, i prema nama samima.

– U normalnim okolnostima ne bi smelo da bude moguće da jedna vrhunska umetnica u starosti završi u narodnoj kuhinji, ni bilo koji čovek ko je u svojoj profesiji ostvario vrednosti , niti bi to smelo da bude nešto što je prihvatljivo. Zaborav pojedinaca je jedan cunami koji prekriva sadašnjost s tim da se prekine sa prošlošću i onima koji su još živi i prisutni, a to govori loše o moralu jedne zajednice, Jer, moral bi morao biti nešto što, konačno, obavezuje svako društvo, svaku vlast. Moram da kažem i to da slučaj Vesne Pećanac, u neku ruku, ipak nije paradigma za sve druge situacije, ali i jedan jedini slučaj je zabrinjavajući. Pogotovu je on još strašniji ako znamo da je Živko Nikolić poslednje godine proživeo u totalnom siromaštvu, a više od decenije nije snimio nijedan film – navodi Božović, podsećajući na izuzetnog velikana.

– Živko je uprkos onom silnom uspeću u filmskoj umetnosti na kraju bio zaboravljen, nije mogao da snima, više ga nije bilo. To je ta naša surovost i bezobzirnost u odnosu na druge, u odnosu na zaborav vrednosti koje su bile, koje su prisutne, i koje traju. Živko je bio čudesni individualista, čudesni umetnik, čudesna razlika koja se na ovim našim prostorima nikada nije prihvatala do kraja. To odaje i naše nepoštovanje prema nevoljama onog drugog, nedostatak empatije – nemamo osećanje za bol i nesreću drugog čoveka. To ovde nije postalo pravilo, a egoistični individualizam je globalni trend, ali i to govori loše o zajednici i kad jedan jedini čovek dođe u situaciju u kojoj se našla Vesna Pećanac. Moram da dam kompliment Crnogorcima zbog toga što su popravili ono što je ovde bilo propušteno i zaboravljeno – smatra Ratko Božović.

Savez dramskih umetnika Srbije, kako za Danas kaže predsednik ovog esnafa Vojislav Brajović, prepoznavao je sve probleme u kojima je živela i s kojima se borila Vesna Pećanac.

– Sve što smo mogli da pomognemo i da činimo kao udruženje i kao ljudi, mi smo činili. Da bih to „ilustrovao“ moram da pomenem da se SDUS ne bavi samo svojim članovima i samo umetnicima, i da smo, recimo, ovog meseca porodicama osmorice rudara koji su nastradali početkom aprila u rudniku „Soko“, iz skromnih sredstava našeg Fonda solidarnosti uplatili iznos od 240.000 dinara.

Malo je to, znamo, ali dramski umetnici uvek su prepoznavali nevolje i nesreće, i nesebično pomagali, i Udruženje je ovim gestom htelo da animira i druge da pomognu ovim porodicama – navodi Brajović.

Komplikovan pravni problem

Kako za Danas ističe Srđan Dragojević, predsednik Upravnog odbora organizacije filmskih autora Srbije UFUS AFA zaštita, oni su, takođe, pokušavali da pomognu Vesni Pećanac.

– Razmatrali smo njen problem mnogo puta, jer se generalno bavimo autorskim pravima i živih i pokojnih autora, čija prava nasleđuju i ostvaruju članovi njihovih porodica, ali je problem Vesne Pećanac pravno vrlo komplikovan. Kod pokojnih autora gotovo je uvek problem ostavinska rasprava, kojoj pripadaju i filmovi, a posle smrti Živka Nikolića, koliko smo mi upoznati kao organizacija nije bilo ostavinske rasprave. Vesna Pećanac i Živko Nikolić imaju dva sina, i mi smo u okviru AFUS AFA zaštite razmatrali kako da im pomognemo, ali to je bilo vrlo teško bez ostavinskog postupka o tome kome pripadaju Živkovićevi filmovi. Filmski autori ostvaruju prava na osnovu reemitovanja svojih filmova, a problem sa pokojnim autorima je u ostavinskim postpucima u kojima nije jasno kome pripada njihovo delo. Mi smo na sednicama UO razmatrali šta možemo da uradimo za Vesnu Pećanac, i vrlo aktivno smo se bavili time da uputimo jednokratnu pomoć, ali nije bilo baš nekog modusa kako to uraditi legalno, jer Živko ima i druge naslednike, i mi bez ostavinskog postupka ne možemo da znamo da je Vesna Pećanac zvanično jedini naslednik njegovih autorskih prava. Mi imamo nekoliko stotina autora koji više nisu živi, i isplate će se vršiti njihovim porodicama kad dostave ostavinske postupke da bude jasno ko je naslednim – objašnjava Dragojević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.