Italija novac oduzet od mafije ulaže u železnicu: Da li je ovo model koji bi mogla da koristi i Srbija?

Sagovornik Danasa ukazuje da je finansiranje infrastrukture suviše ozbiljno pitanje da bi zavisilo od neizvesnih izvora prihoda, jer zahteva da sredstva budu dostupna u trenutku izvođenja ili završetka radova.

Ipak, smatra da bi Srbija, za početak, morala da pokrene više postupaka za koruptivna krivična dela, ali i da, kada se takve istrage vode, dosledno primenjuje mehanizme za oduzimanje nezakonito stečene imovine.

Naš sagovornik naglašava i da se u Srbiji ne zna u koje svrhe se koriste oduzeta sredstva stečena nezakonitim putem, te da bi država trebalo i o tome da obaveštava javnost.

Italijanska država je, posle 20 godina upornih istraga, uspela da otkrije i zapleni istorijski veliku imovinu jednog od najvećih trgovaca drogom iz redova sicilijanske mafije, Matea Mesine Denara.

Policija je u Italiji, u „poreskim rajevima“, ali i u bankama, lancima luksuznih hotela, kriptovalutama i drugim poslovima u više zemalja, otkrila imovinu vrednu više od 200 miliona evra.

I u Srbiji postoji Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je prvi put usvojen 2008. godine, a kasnije je više puta menjan. Njegova primena počela je 2009. godine.

Sprovođenje zakona podrazumeva saradnju više institucija. Javni tužilac pokreće postupak i predlaže privremeno ili trajno oduzimanje imovine. Sud odlučuje da li će imovina biti privremeno ili trajno oduzeta. Ministarstvo unutrašnjih poslova istražuje poreklo imovine i prati tokove novca. Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom preuzima, čuva, daje u zakup, prodaje, vodi evidenciju o oduzetoj imovini, ali i upravlja njome.

Koliko je Srbija prikupila novca od kriminalaca?

Država Srbija preko Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom raspolaže velikim „portfeljem“ imovine oduzete u krivičnim postupcima.

Prema podacima iz izveštaja Državne revizorske institucije (DRI), zasnovanim na evidencijama Direkcije, ukupna vrednost te imovine od 2009. do kraja 2024. godine premašila je 45 milijardi dinara, odnosno oko 380 miliona evra.

Međutim, najveći deo tog iznosa odnosi se na imovinu koja još nije pravosnažno oduzeta.

Reč je o takozvanoj privremeno oduzetoj imovini, čija je vrednost od 2009. do kraja 2024. godine procenjena na oko 41,37 milijardi dinara, odnosno oko 352 miliona evra.

To je imovina koja je u pravnom smislu privremeno oduzeta tokom postupka, ali o njenoj konačnoj sudbini još nije doneta pravosnažna odluka. Zbog toga ona može biti vraćena vlasniku ili trajno preneta u vlasništvo države.

Tu ne spadaju samo stanovi i kuće, kako se često misli. Među privremeno oduzetom imovinom nalaze se i poslovni prostori, zemljište, vozila, firme, vlasnički udeli, akcije, kao i novac u dinarima i stranim valutama, pa čak i umetnička dela i drugi vredni predmeti.

Dakle, reč je o širokom spektru imovine koja je privremeno izuzeta iz pravnog prometa dok sud ne donese konačnu odluku.

S druge strane, vrednost trajno oduzete imovine, koja je na osnovu pravosnažnih sudskih presuda postala vlasništvo države, iznosila je oko 4,22 milijarde dinara, odnosno oko 35 miliona evra.

Taj podatak potiče iz izveštaja DRI, zasnovanog na finansijskim evidencijama Direkcije, i odnosi se na svu imovinu koja je od 2009. do kraja 2024. godine konačno prešla u državne ruke.

I ova imovina je raznovrsna – od nekretnina i vozila do firmi i novčanih sredstava. Kada postane trajno oduzeta, država njome može da raspolaže, odnosno da je izdaje u zakup, prodaje ili koristi za javne potrebe.

Prema pisanju Forbes Srbija, samo tokom 2024. godine trajno je oduzeta nepokretna imovina vredna oko 368 miliona dinara, što obuhvata gotovo 38.000 kvadratnih metara nekretnina.

Razlika između ova dva iznosa pokazuje i razliku u njihovom pravnom statusu: jedno je imovina koja još čeka konačnu odluku suda (oko 380 miliona evra), a drugo ona koja je već trajno prešla u vlasništvo države (oko 35 miliona evra).

Ova razlika pokazuje koliko je spor proces donošenja pravosnažnih odluka i koliko državni budžet zbog toga gubi.

Država ostvaruje i prihode i rashode od oduzete imovine

Upravljanje oduzetom imovinom državi donosi i određene prihode.

Tako je Direkcija tokom 2024. godine prihodovala oko 93 miliona dinara od zakupa privremeno oduzete imovine, dok je od trajno oduzete imovinske koristi, pretežno u devizama, ostvareno još oko 266 miliona dinara.

Ukupno je tako u javne prihode sliveno približno 359 miliona dinara, odnosno nešto više od tri miliona evra, pokazuju podaci Državne revizorske institucije (DRI).

U skladu sa zakonom, trajno oduzeti novac ima jasno propisanu namenu. Devize i efektivni strani novac uplaćuju se na poseban račun kod Narodne banke Srbije, dok se dinarska sredstva usmeravaju na račune javnih prihoda Republike Srbije.

Međutim, izveštaj DRI pokazuje da Direkcija ima i značajne troškove u vezi sa čuvanjem i održavanjem ove imovine. Među njima su troškovi za struju, grejanje, porez, osiguranje i redovno održavanje.

To je još jedan razlog zbog kojeg je važno da sudski postupci budu efikasniji i da se konačne odluke donose brže, kako bi se smanjili troškovi koje država snosi dok upravlja privremeno oduzetom imovinom.

„Prihodi od oduzete imovine završavaju u opštem budžetu“

Programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić ukazuje da su situacije u kojima se unapred zna za koje će namene biti potrošen određeni budžetski prihod veoma retke.

Prema njegovim rečima, kada se od pripadnika organizovane kriminalne grupe oduzmu novac ili imovina koju država potom proda, ti prihodi se slivaju u opšti budžet, pa se ne može utvrditi da li su utrošeni za plate, subvencije, otplatu dugova ili nešto drugo.

„Pretpostavljam da je u Italiji sistem drugačiji, i da se o nameni ovih sredstava donosi posebna odluka Vlade. Takav koncept ima smisla, pošto je reč o vanrednim prihodima, čiji se obim ne može unapred planirati, i koji onda može da se usmeri na rešavanje nekih akutnih problema“, kaže Nenadić za Danas.

Na pitanje da li bi italijanski model mogao da bude koristan i za Srbiju, odnosno da se sredstva od oduzete imovine usmere u železnicu kako bi se smanjilo zaduživanje građana, uključujući i otplatu uglavnom kineskih kredita, Nenadić odgovara da je finansiranje infrastrukture suviše ozbiljna stvar i da zahteva da sredstva budu raspoloživa u vreme kada se izvode ili završavaju radovi.

„Tako da ne može da zavisi od neizvesne okolnosti – koliko će u nekoj godini biti odluka o trajnom oduzimanju imovine od kriminalaca“, navodi Nenadić.

Međutim, naš sagovornik ukazuje da Srbija mora da uradi mnogo toga kako bi ovakvi projekti bili jeftiniji i svrsishodniji – da se planiraju na osnovu unapred definisanih razvojnih planova, da se poslovi dodeljuju kroz javne nabavke, a ne direktnim pogodbama, kao i da se obezbedi njihova elementarna transparentnost objavljivanjem ugovora.

Kada je reč o brzini donošenja presuda, Nenadić kaže da se uglavnom radi o postupcima sa većim brojem optuženih za ozbiljna krivična dela, koji veoma dugo traju.

„Verujem da bi neki od njih mogli da se sprovedu i efikasnije, ali to ovde nije glavni problem. Pravo pitanje je zbog čega nemamo veći broj pokrenutih slučajeva za koruptivna krivična dela i zbog čega, čak i u slučajevima kada se takve istrage vode, nema šire primene mehanizama za oduzimanje nezakonite imovine“, ukazuje Nenadić.

Na pitanje kako se koristi imovina oduzeta u krivičnim postupcima, Nenadić odgovara da se deo imovine prodaje, a da novac od prodaje završava u budžetu. Istovremeno, deo oduzete imovine, naročito nepokretnosti, dodeljuje se različitim javnim institucijama.

„Na primer, znam da su u prošlosti neke nepokretnosti ustupljene gradu Beogradu za smeštaj vrtića, gradu Novom Sadu za neke socijalne ustanove i tome slično. Evidenciju o takvim slučajevima dodele imovine bi trebalo objavljivati“, naglašava Nenadić.