Dan nakon što si otišla

Mogao bih da kažem: „Pa, bio sam veoma tužan; bilo nam je tako divno” i da završim s pričom o nama.

Ali, neću to reći, jer sam bio ljut i nesrećan.

Rasplakala si se iz čistog mira veče pre nego što si otišla.

Stajali smo zagrljeni pored TA peći kao par iz one tugaljive pesme Frana Lasića.

„Šta se desilo?”

„Zašto ćutiš?”

Govorili nismo ništa.

Zagrljeni, zagrljeni…

Trebalo je da mi kažeš da si već odlučila da se rastanemo, a ne da to saznam od tvoje mame.

„Ne zovi je više”, ljubazno je rekla tvoja mama tog jutra, iako joj je glas podrhtavao.

Sedeo sam utučeno na fotelji presvučenoj zelenom jambolijom.

Uključio sam televizor.

Išao je dokumentarac o poslednjem astečkom vladaru Montezumi.

Zamislio sam da sam na oltaru i da mi nožem od opsidijana vrač vadi srce.

Isključio sam televizor.

Na stolu sam ugledao razglednicu.

Pomislio sam da bi bila dobra ideja da ti napišem nekoliko oproštajnih reči.

Pisao sam uglavnom patetične gluposti.

Onda sam sve precrtao i podebljanim slovima napisao: „Vrati mi Treba li spaliti Kiša!”

Otišao sam u prodavnicu.

Kupio sam hleb i pivo.

Razglednicu sam poljubio i ubacio je u poštansko sanduče.

Doručkovao sam kad je Valentina sišla sa sprata.

Hleb i pašteta.

Valentina retko kad doručkuje.

Otišla je na predavanja.

Sedeo sam ispred ugašenog televizora i pio pivo.

Prazne limenke ljutito sam bacao preko glave.

Pokušao sam da slušam Haustor, ali nije mi se dalo.

Kasetu tvoje omiljene grupe sam tučkom za meso polomio u paramparčad.

Nisam otišao na predavanje.

Valentina se vratila s predavanja.

Prenerazila se kad je ugledala gomilu limenki na podu i izlomljenu kasetu.

Rekla je: „Pokupi to, budalo!”

Pokupio sam đubre s poda teturajući se.

Podgrejao sam nam ručak.

Juče sam u zamrzivaču pronašao zečetinu.

Nisam imao pojma kako se sprema zečetina.

Meso je bilo žilavo i odvratnog ukusa.

Valentina je rekla da bi trenutke ovog kućnog horora trebalo zabeležiti.

Fotografisala me je kako pušim sedeći na TA peći.

Izgledao sam kao pripiti akrep u iscepanom džinsu.

Skuvao sam nam kafu.

Sedeli smo u kuhinji i igrali jamb.

Volim da igram jamb s Valentinom, iako nisam tako vešt igrač kao ona.

Dok igramo jamb, slušamo radio.

Dača Kocjan je pitao slušaoce: „Da li znate šta znači reč mamihlapinatapai?”

Pojma nismo imali.

Valentina reče: „Uh, zaboravila sam da uključim veš mašinu!”

Rekoh joj da nemam više čistog donjeg veša.

Rekla je: „Daću ti svoje gaćice koje više ne nosim.”

Bilo nam je dosta jamba, pa smo seli da večeramo.

Hleb i pašteta.

Hleb i pavlaka.

Valentina je prala suđe, a ja sam otišao da se istuširam.

Izašao sam iz kupatila bez gaća.

Valentina je vrisnula i pogodila me sunđerom u grudi.

Otrčala je na sprat.

Ušao sam u sobu i nag seo na krevet presvučen zelenom jambolijom.

Valentina je doviknula sa sprata: „Drži gaće!”

Bacila mi ih je u predsoblje.

Otišao sam po njih i obukao ih.

Bile su ljubičaste i porubljene čipkom.

Valentina se smejala kad me je ugledala u njima.

Otpadali smo u dnevnoj sobi.

Pušio sam kao Turčin i pio mlako pivo iz limenke.

Valentina je čitala Rableovog Gargantuu.

Mislio sam da će biti duhovito ako joj izbijem knjigu iz ruku.

Knjiga je završila u prašnjavom ćošku sobe.

Valentina je rekla: „I drugi budu ostavljeni, pa ne prave sranja kao ti!”

Nastavio sam da pijem pivo kao da se ništa nije dogodilo.

Kad sam završio, otišao sam u svoju sobu, a Valentina u svoju.

Autor je pripovedač i romansijer čiju je knjigu priča „Žan Grenije, navodni vukodlak“ upravo objavio Arhipelag.