Odlaskom Đerđa Konrada (1933-2019) zaklopila se u evropskim razmerama epoha u kojoj su prirodni delovi društva bili kritički intelektualci koji nisu ćutali kada je trebalo govoriti i čije su biografije bile sastavljene od uzbudljivih i traumatičnih epizoda iz savremene istorije svoje zajednice.
Sjajno izdanje Helderlinovih dela stiže da nam ponudi celovitu sliku tog sveopšteg iskustva, a priredio ga je Luiđi Reitani.
Fragmenti budućnosti. Izraz Fridriha Šlegela, nemačkog pisca koji krajem XVIII veka, promišljajući klasičnu grčku poeziju, stvara romantizam i modernu, ili, bolje, savremenu umetnost, koja još traje i opstaje, sa svojim neskladom, sve osobenije izvan ograničenja.
Miris jesenjeg lišća – razlaganje, topi se
Ponekad je osećao da je ona pre njega otputovala na neko mesto ni ne trudeći se da se spakuje za taj put i da je tamo našla istinski mir ostavljajući ga u praznom stanu da brine o deci i njenoj staroj majci.
Gradograditelji su sledeći virtuelne putanje Pragraditelja stigli na Greben i podno njega zatekli more. Ribari su im rekli da se zove Panonsko, onda je jedno jutro more nenajavljeno oteklo kroz Đerdap u drugo more, Crno.
Vasilij Sokolov, poznati prevodilac srpske književnosti na ruski jezik, preminuo je pre nekoliko dana u Sankt Peterburgu.
Izložbe knjiga, saloni knjiga, sajmovi knjiga, jesu neki od najvažnijih instrumenata kulturne razmene među državama i narodima. U različitim državama žive ljudi različitih nacionalnosti i različitih jezika.
Kako vreme prolazi, sve češće čitam knjige pisaca koje i lično poznajem. Nema sumnje, ima u tome mnogo draži i ekskluziviteta.
Orguljaš i crkvenjak Rafael Meden sedeo je u mračnoj, previše ugrejanoj župničkoj izbi i pio rakiju. Napolju je vejao sneg.
III
Izbeglog uvek predstavljaju kao nekoga ko je nekada došao odnekud. Ko je kasne zimske noći ušao u svratište. Ko nije bio pozvan. Nahoče pred koje se stavlja tanjir supe jer tako nalaže red. Ma koliko godina da je prošlo od njegovog bega, domaći ga označavaju kao nekoga ko s njima ne deli nešto esencijalno.
Siv je septembarski dan, kiša u malim oštrim kapljicama prska iz niskih oblaka koji vise nad zemljom kao teške dojke neke napuštene i zlovoljne boginje plodnosti, ljudi stoje na širokoj makadamskoj stazi iznad betonskih tribina na fudbalskom stadionu i pažljivo prate situaciju na raskvašenom i razrovanom terenu.
Kad stari ljudi znaju da se približio kraj, osete snažnu potrebu da pakuju kofere, zar ne? A da li je sve što sam ispričao Marti baš sasvim istina? Ja sam sada ovde, a moj vrt je beskrajno daleko. Moj zarasli vrt koji mi je tako drag, kojim sam dugo godina negovao.
Noć je bila svetla i hladna, spavao je prevrćući se u krevetu, ustajući na svaka dva sata kao da treba da prokuva vodu, da joj da injekciju, da proveri infuziju, doda lekove ili čaj; umesto toga išao je u kupatilo i vraćao se u krevet nad kojim je pobednički sijao mesec dok su se nove, ogromne zvezde javljale nad horizontom.
Jegermajster priča priču o ljudima koji pokušavaju da odgonetnu tajnu sveta u kom žive, uporno se suočavajući s neuspehom dok traže jasan stvarnosni obrazac koji bi ih zadovoljio i ponudio im smisao.
