Moje
Kako vreme prolazi, sve češće čitam knjige pisaca koje i lično poznajem. Nema sumnje, ima u tome mnogo draži i ekskluziviteta.
Vučje noći
Orguljaš i crkvenjak Rafael Meden sedeo je u mračnoj, previše ugrejanoj župničkoj izbi i pio rakiju. Napolju je vejao sneg.
Bekstvo
III
Izbeglog uvek predstavljaju kao nekoga ko je nekada došao odnekud. Ko je kasne zimske noći ušao u svratište. Ko nije bio pozvan. Nahoče pred koje se stavlja tanjir supe jer tako nalaže red. Ma koliko godina da je prošlo od njegovog bega, domaći ga označavaju kao nekoga ko s njima ne deli nešto esencijalno.
Sa ivice terena
Siv je septembarski dan, kiša u malim oštrim kapljicama prska iz niskih oblaka koji vise nad zemljom kao teške dojke neke napuštene i zlovoljne boginje plodnosti, ljudi stoje na širokoj makadamskoj stazi iznad betonskih tribina na fudbalskom stadionu i pažljivo prate situaciju na raskvašenom i razrovanom terenu.
Čovek koji je nestao u Istanbulu
Kad stari ljudi znaju da se približio kraj, osete snažnu potrebu da pakuju kofere, zar ne? A da li je sve što sam ispričao Marti baš sasvim istina? Ja sam sada ovde, a moj vrt je beskrajno daleko. Moj zarasli vrt koji mi je tako drag, kojim sam dugo godina negovao.
Nisu ništa znali, ali su već slutili sve
Noć je bila svetla i hladna, spavao je prevrćući se u krevetu, ustajući na svaka dva sata kao da treba da prokuva vodu, da joj da injekciju, da proveri infuziju, doda lekove ili čaj; umesto toga išao je u kupatilo i vraćao se u krevet nad kojim je pobednički sijao mesec dok su se nove, ogromne zvezde javljale nad horizontom.
Kako je nastao Jegermajster
Jegermajster priča priču o ljudima koji pokušavaju da odgonetnu tajnu sveta u kom žive, uporno se suočavajući s neuspehom dok traže jasan stvarnosni obrazac koji bi ih zadovoljio i ponudio im smisao.
Živimo u bezimenoj sadašnjosti
Draži mi je Aristofan od Sofokla, Rable od Dantea. U smehu ima istine bar koliko u tragediji, ali se mnogi ne slažu sa ovim gledištem. Većina ipak misli da se komedija izruguje ozbiljnim stvarima u životu.
Čovek Grada i Arhitekture
Druge umetnosti javnost može da u većoj ili manjoj meri ignoriše, ili pak da predano živi sa njima. Javnost, međutim, ne može da previdi arhitekturu. U tome je i njen značaj i njena kob, kako u kojoj prilici, kako u kojim vremenima.
Sigurno nije u pitanju slučajnost
U arhiv se ulazilo kroz bočna vrata bivše upravne zgrade.
Strankinja
Moj prijatelj je imao mnogo poznanstava u umetničkim krugovima.
Istanbul, jedna priča
Selin Gozdemir je bilo dvadeset tri godine.
Većina ljudi ne želi da čuje istinu o sebi i svetu
Društveni mediji ispunjavaju jedan od najvažnijih preduslova policijske države: nema privatnog života, sve što se tiče pojedinca iznosi se u javnost. Izgleda da smo potcenili beskrajne simpatije naših savremenika prema ovako zloćudnim političkim sistemima.
Oslobađanje od straha
Uvek naglašavam da radim u prostoru kulture.
Čekajući Godoa u Berlinu 1936. godine
Berlin, 30. decembar 1936. godine. Visok vitak čovek, još uvek mlad, zagledan je duboko u sliku Petera Paula Rubensa u Muzeju Fridrih Kajzer.