arhipelag magazin

Putopis ili roman

U engleskoj kulturnoj tradiciji nikad nije nedostajalo pravih globtrotera, istraživača, nesmirenih putnika, avanturista, ekscentričnih lutalica, hodočasnika i nomada koje je nagon istinske radoznalosti vukao u nepoznate krajeve, da žive među primitivnim plemenima i proučavaju njihove navike, običaje i mitove.

Živeti na granici

Peščana granica sadrži reportaže koje sam pisao tokom poslednje tri godine za italijanske i srpske novine.

Zašto ponavljamo iste reči i iste slogane?

Božić nije vreme bajki, jer bajke skrivaju predskazanja i pobede smrti, a ona koliba u Vitlejemu nije samo rađanje i život, već rađanje i život deteta pristiglog da porazi smrt, strah i mračnu fasciniranost smrću.

Pohvala Magrisu

Italijanskog putnika teško je opčiniti starim zdanjima, on će se tome samo, pun razumevanja, ljubazno osmehnuti.

Noć u hotelu

Hotel je bio tih. Većina svetala beše pogašena. Molko se pope do njene sobe, pokuca lagano i pažljivo otvori vrata.

Trst

Trst mi je izjeo džigericu, rekao je DŽojs, jer, po Magrisovom mišljenju, grad intrigantno nudi tečnosti koje izjedaju džigericu, a time valjda hoće da kaže da je biti Tršćanin stanje zanesenosti, pogotovu kad nam u glavi bruji sve ono što Klaudio Magris zna o gradovima, čovek koji izvrsno piše o spletkama, koji voli spletke, a i sam je odličan spletkaroš.

Posejdonovo more

Kako nešto počinje? Jednog februarskog dana 2008. godine u Minhenu kupio sam na Marijenplacu knjigu Šandora Maraija, nije to bio roman već neki kraći tekstovi.

Paund i vrednosti

Manifestacije koje su ekstremisti Kaze Paund (it. Casa Pound) najavili u Trstu i Rijeci skreću pažnju da je potrebno praviti razliku između književnika i njegovih ideja.

Ne dirajte pesnike

Paund je ostao zabludeli prorok koga ne slušaju, izgubljeni pionir onog Zapada koji je voleo.

Ezra Paund pripada poeziji

Pre godinu dana, u jednoj knjižari u Trstu, Đani Kontesi govorio je o nekim licima koja obeležavaju savremenu književnost poput maski iz grčke tragedije: Beketovom, Pazolinijevom, Paundovom, osvrćući se naročito na ovo poslednje.

Amsterdam

Prijatelju, reci sebi da život jeste film. Ušuškano međ knjigama, gle, davnašnje pismo, davno izgubljeno, u kom mi zahvaljuje za pesme – posebno za onu u kojoj je spomenuta. Sećam se našeg opraštanja u Regensburgu. Uz pivo smo jeli ćufte i kiseli kupus, dok su pahuljice lebdele, a Dunav se kovitlao kroz drevne lukove. Rekla […]

Tri junaka ili jedan?

Bio je to čovek na kome se, jednostavno, vežbala istorija, a vežbali su se i ljudi.

Reči, reči, reči

Mi smo grafomanska zemlja, jer nacija još nije formirana (borba za život i opstanak iz veka u vek ne dozvoljava nam da je oblikujemo), tako da razmišljamo o sebi od danas do sutra. Uključujući tu i pisanje. I neurednost.

PrvaPoslednja