Životna pravila Ljudmile Ulicke
Kada čistiš pisaći sto od gomile ispisane hartije, u knjizi počinje tvoj vlastiti život. Pre svega nekoliko nedelja rastala sam se od novog romana, i zanimljivo mi je do smrti šta će biti dalje.
Htela bih da snimim film o Kolumbu
Tamo, na Fridrihštraseu, Peter je sortirao njene crteže, komadiće listova, na kojima je nešto bilo napisano na ruskom, prao je posuđe, čistio pod, sve sam, nije nikog želeo da pušta, skupljao je knjige, slagao odeću, sedeo na krevetu, s licem u dlanovima, bilo bi lakše kada bi plakao.
Od A za Z
Zbog tebe je nomad u meni sagradio kuću i ostao.
Simon Čudotvorac u Šapati
„Sad ću poleteti k nebu“ – reče podeblji glumac u ulozi Simona Čudotvorca i izazva smeh u pozorišnoj sali. Teško je bilo zamisliti da debeljko i poskoči a kamoli da uzleti.
Hronika grada
Đorđe Bobić, arhitekta i pisac eseja o arhitekturi, ali, pre svega, čovek grada zainteresovan za njegove slojeve i za njegovu dinamiku, izveo je na gradsku pozornicu mnoštvo likova građana i onih koji su zavladali gradom i njegovim resursima, uključujući i samo lice grada.
Aselj iz Kirgistana
Aselj ima 28 godina. U braku je već godinu dana. Udala se za druga kojeg je upoznala još u osnovnoj školi. Ali, zapravo, u njenom životu je, sad već odavno, postojao jedan Nemac kojeg je upoznala u toku specijalističkih studija u Erfurtu, Tiringiji, mnogo ranije.
Olovni vojnici
Njima je na kraju bilo najžalije što se nisu setili da fotografišu tu silnu olovnu armadu. Kada se događaj odigrao, najmlađem šegrtu bilo je petnaest godina. I događaji mogu da budu nalik na usamljene hrastove u nedođiji, rekao je kasnije majstor Arkadije, nemaju adresu, a do njih se ne može ni posredstvom telefona.
Korona protiv kulture
Kreativni sektor je teško pogođen društvenim promenama koje je pokrenuo koronavirus.
Zamor u kulturi
Kada je reč o samom prevođenju koje predstavlja pravi i istinski kulturni dijalog, bilo je različitih perioda, uvek ili gotovo uvek vrlo živih i kreativnih.
Veština prevođenja
Naš jezik i jezik drugoga: razmena koja nije samo književna. Razmišljanje povodom italo-nemačke nagrade za ovu fascinantnu veštinu.
U večernjem mraku
Valentin je u večernjem mraku stajao pod kestenom na kraju njene ulice. Slušao je šum kiše u krošnjama drveća, kapi vode su polako klizile niz koru. Njena ulica, nikada je nije drugačije zvao.
Susret u Južnom Ilinoisu
Posle dva sata leta Jakov je bio u Južnom Ilinoisu. Mastersonova kuća je bila u Makandi, malom naselju u podnožju čudnog brda prekrivenog drvećem i zelenim čupercima koji su provirivali između okruglih stena.
Povratak u Beograd
Vera je stigla u Beograd rano ujutru i odmah otišla sestrinoj kući. Zakucala joj je na vrata, bilo je pola osam ujutru. Mira je zajecala i obesila joj se oko vrata.
Bolje biti u Kafeu nego u Istoriji
Njih trojica, trojica zaljubljenih u svoju drugaricu iz razreda, osećali su se pionirima i glasnogovornicima tog novog i pravog života – da, zeleni život, što su ga objavljivali učitelji koje su izabrali, vračevi Modernog, njihovi Niče, Ibzen, Šopenhauer, Frojd, Vajninger, na čijim je stranicama bio ulog njihovih dana i njihovih života. Objava kraja jedne kulture – nakon kojeg nije bilo nikakvog novog početka. Barem za mene, za nas.
O budućnosti u kojoj nas nema
Nesvakidašnje prozno ostvarenje Svetoslava Nahuma „Raptus“, u načelnom smislu, jeste naučnofantastična i futuristička distopija.