Dobitnica Nobelove nagrade za književnost Luiz Glik 1Foto: Screenshot/Twitter/NobelPrize

Ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost je Luiz Glik „zbog njenog nepogrešivog pesničkog glasa koji strogom lepotom čini individualno postojanje univerzalnim”. Ona je 16. žena koja je osvojila Nobelovu nagradu, kao i prva američka državljanka koja je osvojila ovu nagradu u poslednjih 27 godina otkako je Toni Morison uzela nagradu 1993. godine.

Rođena je 1943. godine u Njujorku, a danas živi u Kembrižu, Masačusecu. Pored toga što se bavi pisanjem, ona je i profesor engleskog jezika na Univerzitetu Jejl.

U jednoj od najhvaljenijih zbirki laureatkinje Luiz Glik, „Divlji iris“ (1992), ona opisuje čudesni povratak života posle zime u pesmi „Visibaba”.

Ovogodišnja laureatkinja za književnost Luiz Glik debitovala je 1968. godine sa „Prvorođenjem” i ubrzo je proglašena jednom od najistaknutijih pesnikinja američke savremene književnosti. Objavila je dvanaest pesničkih zbirki i nekoliko tomova eseja o poeziji.

Njene radove odlikuje težnja ka jasnoći. Detinjstvo i porodični život, bliski odnosi sa roditeljima i braćom i sestrama, tema je koja je kod nje ostala centralna. Ispred Švedske akademije za književnost istakli su i da ona „traži univerzalno i u tom procesu crpi inspiraciju iz mitova i klasičnih motiva, koji su prisutni u većini njenih dela”.

„Averno” (2006) je majstorska zbirka, vizionarska interpretacija mita o Perzefoninom silasku u pakao, u zatočeništvo Hada, boga smrti, rekli su iz ove ustanove.

U petak nas očekuje dodela nagrade za mir. Ime dobitnika nagrade za ekonomiju se uvek na kraju saopštava, narednog ponedeljka.

U ponedeljak je dodeljena nagrada za medicinu trojici naučnika za otkriće virusa hepatitis C, dok smo u utorak i sredu imali prilike da saznamo imena dobitnika nagrade za fiziku i nagrade za hemiju.

Nobelova nagrada za književnost za 2018. godinu pripala je poljskoj autorki Olgi Tokarčuk „za narativnu maštu koja sa enciklopedijskom strašću predstavlja prelazak granica kao oblik života”, dok je Nobelova nagrada za književnost za 2019. godinu dodeljena austrijskom piscu Peteru Handkeu „za uticajno delo koje je jezičkom domišljatošću istražilo periferiju i specifičnosti ljudskog iskustva”.

Švedska akademija, koja dodeljuje ovu prestižnu nagradu, 2018. godine nije dodelila Nobela za književnost, zbog skandala koji je izbio kada je Žan-Klod Arno, suprug članice Akademije Katarine Frostenson, osuđen na dve godine zatvora zbog seksualnog napada. Zbog celokupne situacije, nagrada je dodeljena retroaktivno tokom 2019. godine.

Dve godine za redom dodela ove nagrade propraćena je skandalima, pa je tako i izbor dobitnika nagrade za 2019. godinu bio propraćen burnim reakcijama. O svemu ovome možete pročitati više na ovom linku.

Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.

Alfred Nobel (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, među kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.

Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na oko deset miliona kruna (oko milion evra). Novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.