Koliko još ima događaja na ovom svetu koji mogu da vas zbiljski uvuku u sebe kao vrtlog, da se obračunaju u tren oka sa vašom blaziranošću, razgoropade vas i protresu kao u kakvoj epizodi „Valerijana“ i najzad bace na neku udaljenu planetu, nakon što ste proživeli halucinaciju munjevitog lutanja po praznom prostoru, planetu za koju ćete nakon svega saznati da … je ova ista, ali ipak negde drugde?!
Pa, džez se danas čini kao baš takav, vaš lični svemirski istraživački brod, kojim se može napraviti neka vrsta prostorno-vremenskog skoka, naizgled, a da ipak ostanete nekako ovde. Naizgled, takođe. Jer, džez, dobar džez, zaista menja strukturu vaše materije i razobličava sve ono neprirodno što je zaboravilo da postoji na mnoštvo od onih prvobitnih načina. Valjda je zato džez senzualan čak i u svom najhermetičnijem pojavnom obliku. Muškarci i žene, svi od reda kao da su ovde prošli kroz hram naročite spiritualnosti u trajanju jednog koncerta. Ako i niste momentalno postali vernik, nema sumnje da ćete se svejedno smesta osećati bolje.
Ovogodišnji 27. Beogradski džez festival odigrava se na tragu tog čudnog osećaja transcendencije, prelaženja nevidljivih pragova ka iskušavanju nečeg svejakog, gotovo pa pogibeljno elektrifikujućeg, kao da se usuđujete da dotaknete nadnaravni transformator od prštećih golih namotaka žice. Pet Metini Trio tako vas u Sava Centru upućuje u surfovanje po interstelarnim okeanima – nešto između „Bliskih susreta treće vrste“ sa svim onim čudnim zvučnim napravama na sceni i nedokučivih delikatesnosti jednog Hauarda Muna iz „Moćnih kosijanera“ („The Mighty Boosh“). Nakon toga, vratili ste se neoskvrnutoj prošlosti domaćeg džeza koja se nastavlja u vašu sadašnjost i dalje unapred, kroz rođendanski koncert Duška Gojkovića, koji je divan primer džez samoodržanja kroz vreme – samo čist, dragoceni talenat i rad. Svakog dana i sa oduševljenjem. Ili, koloritni Čeik Lo poslednje večeri u Domu omladine takođe, koji dokazuje da se magija džeza odistinski skriva i pronalazi po zakucima „world music“ žanrova da bljesne najedanput svom snagom.
Ipak, ono što smo doživeli na koncertu New Quarteta Čarlsa Lojda nemerljivo je i opire se opisu. Ta muzika, MUZIKA(!), tako čulna u preciznoj geometrizaciji svojih linija – gotovo da biste je mogli iscrtati u vazduhu – tako seriozna, kao najveličanstvenija „ozbiljna“ muzika ovog trenutka, tako solidarna i ravnopravna između četiri svoja graditelja – makar je jedan od njih maestro Čarls Lojd ispod svoje perfektne scenske oprave poput Duha Džeza lično, a drugi poludeli genijalni naučnik klavira Džejson Moran, uz prefinjene i fascinantne, kontrabasistu Rojbena Rodžersa i bubnjara Erika Harlanda. Uh, udahnjujući svom džezu smisao za koji više nismo sigurni da igde postoji već jedno izvesno vreme, oni ga čine i najuzvišenijim zvukom u trenutku kada ovakvom nečemu prisustvujete. Čarls Lojd i New Quartet podižu tako u vis drevne magijske sisteme koji počinju da opisuju kružiće mudrosti u vašoj glavi. Jer, kako jedan drugi Čarls, Bukovski, reče: „Frikovi će izdržati, borba će se nastaviti!“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
