Dominacija Apollon Media otvara pitanje kapitala u kulturi: Siniša Cvetić za Danas o Festivalu filmskog scenarija Vrnjačkoj Banji

U izjavi za Vreme Jovičić je rekao da nije imao drugu opciju, da je ovogodišnja produkcija bila siromašnija nego inače i da nema potrebe da se čitava stvar politizuje.

„Na festivalu će biti prikazani svi filmovi koji su se prijavili, nikoga nismo odbili. Zar sam ja kriv što ih nije bilo više pa da imam veći izbor? Ili je možda trebalo da odbijem ove filmove pa da ove godine uopšte nemamo festival?”, upitao je Marko Jovičić u izjavi za Vreme.

Deo kulturne javnosti smatra upitnim i to da li u aktuelnoj društveno-političkoj krizi festival uopšte treba organizovati.

Podsetimo, kada je reč o 60. Filmskim susretima u Nišu, Udruženje filmskih glumaca Srbije (UFGS) jasno je naglasilo da se odriče bilo kakvih drugih filmskih manifestacija koje bi eventualno mogle biti organizovane od strane Grada Niša kao zamena za festival.

Festival u Vrnjačkoj Banji, prema mišljenju pojedinih stručnjaka, ima i tanku selekciju, a i sama manifestacija gubi na značaju, što je – kako kaže scenarista Dimitrije Vojnov – prava šteta, imajući u vidu da spada u retke koje se bave vrednovanjem scenarija.

Reditelj Siniša Cvetić, čiji je film Jorgovani prošle godine osvojio drugo mesto na ovom festivalu, smatra da ova kulturno-umetnička institucija, kao i sve druge koje funkcionišu u liberalno-kapitalističkom poretku, ne deluje kao da dobro obavlja svoj posao.

„Ono što često zaboravljamo jeste da su filmski festivali pre svega događaji za radnike u filmskoj industriji. Za širu javnost filmski festival je prestižni kulturni događaj, dok je za filmske radnike to ujedno i sajam koji služi za povezivanje i dalji razvoj poslovanja. Iako je festival u Vrnjačkoj Banji znatno skromniji, on uspešno prati industrijske trendove svetskih festivala, naročito onih najprestižnijih, kao što su Kan ili Venecija”, kaže Cvetić za Danas.

„U Vrnjačkoj Banji se ove godine većinski prikazuju filmovi koji su producirani od strane striming platforme. Već nekoliko godina unazad, u glavnim takmičarskim programima festivala A kategorije dominiraju filmovi koje produciraju platforme kao što su Amazon Prime, Netflix, Apple TV+ i slični — i pritom osvajaju najprestižnije nagrade”, objašnjava Cvetić.

Prema njegovim rečima, apetiti Željka Mitrovića, čija produkcijska kuća Apollon dominira na ovogodišnjem festivalu po broju filmova, ne razlikuju se mnogo od ambicija Džefa Bezosa.

„Sve ove firme su u vlasništvu beskrupuloznog krupnog kapitala. U Srbiji se to prevodi u relaciju Apollon + Telekom. Apollon je u vlasništvu Pink Media Group, medijskog konglomerata u privatnom vlasništvu Željka Mitrovića, čije ambicije se ne razlikuju mnogo od ambicija, na primer, Džefa Bezosa. U vlasništvu Pink Media Group nalaze se televizija Pink, City Records (muzička izdavačka kuća), Apollon (video striming platforma), Odeon pozorište, PFI Studios (filmski studio u Šimanovcima) i – moj omiljeni – PR-DC (Pinkov razvojno-istraživački centar u oblasti aeroinženjeringa).

Kada su se ljudi na ovim prostorima borili za kapitalizam, da li su bili svesni da će s kapitalizmom dobiti i kapitaliste? Nije tačno da kod nas ‘nije pravi kapitalizam’ jer ‘ima korupcije’, a ‘na Zapadu rade institucije pa nema korupcije’. Pogotovo u poslednjih nekoliko godina, svedočimo urušavanju institucija liberalnog poretka baš u samom centru moći”, skreće pažnju sagovornik Danasa, dodajući da u kontekstu kulturno-industrijske institucije Festival u Banji zapravo „radi svoj posao“.

„U svetu je, zapravo, isto kao i kod nas — samo je tamo više novca u igri, pa sve deluje ozbiljnije, dok kod nas izgleda jadnije. Ali u kontekstu liberalnog kapitalističkog poretka, ovo je potpuno očekivano. Mogli bismo čak reći da Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, kao kulturno-industrijska institucija, zapravo radi svoj posao.
Ipak, nama i dalje nešto tu ne valja. I dalje nam smeta Mitrović. Ali zašto bi on bio kriv? On je samo beskrupulozno ambiciozni kapitalista — kao i svi vodeći kapitalisti u svetu. Čak i kada bi Mitrović magično nestao, vakuum koji bi ostavio popunio bi neki novi, podjednako beskrupulozan i ambiciozan pojedinac. Iskustvo pokazuje da takve pozicije mogu da zauzmu samo takvi ljudi”, smatra Cvetić.

Rešenje, prema njegovoj oceni, bilo bi pretvaranje Pinka u pravu zadrugu. To bi, kako kaže, bila poetična društvena pravda po sebi.

„Dakle, da bismo rešili problem, moramo ga rešavati sistemski. Jedino rešenje koje bi istinski promenilo stanje bilo bi kolektivizacija Pink Media Group. Naš zakon prepoznaje zadrugu kao pravno lice, pored, na primer, d.o.o. Mislim da bi preuzimanje Pink Media Group i njeno pretvaranje u pravu zadrugu predstavljalo vrlo poetičnu društvenu pravdu, ali i nešto što je neophodno ako želimo da filmska industrija u Srbiji počne da funkcioniše. Kako do toga doći — o tome ćemo u nekom od narednih brojeva, a do tada svi u blokade i svi u zborove!”, poručio je Siniša Cvetić.

Ovogodišnje izdanje Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji otvoriće film Vezani, koji je prošle godine pobedio na njihovom konkursu za najbolji scenario. Scenarista je Aleksandar Teokarević.

U programu festivala su i Tvitosaurus (scenario Aleksandar Miletić), Prva klasa: pun gas (scenario Rade Ćosić, Zoran Mitrović), Običaji (Peđa Marković), Volja sinovljeva (Strahinja Madžarević), Izolacija (Marko Backović i Marko Jocić), Tapija (Luka Mihailović), Ti si princeza (Dušan Bulić, Katarina Nikolić, Stefan Andrejić), dok će zatvaranje obeležiti film Čarobna zemlja reditelja Milorada Milinkovića (1965–2025) na osnovu scenarija Staše Koprivice.