foto EPA-EFE/GUILLAUME HORCAJUELOPrivatna gimnazija. Red, mir i čistoća. Atmosfera nalik nekoj medicinskoj laboratoriji. Učenici u uniformama pastelnih boja. Besprekorni travnjaci i parkovi, uređeni sportski tereni. Savršena kantina. Sve zategnuto. Školarina vrtoglava. Tu idu deca imućnih, jako bogatih i super bogatih. U školu stiže nova, mlada profesorka – Miss Novak (Mia Wasikowska).
Njena specijalnost – savesna ishrana!
Sam naziv već budi podozrenje i zastrašuje.
Ukratko, radi se o metodu, po kome, pre svakog zalogaja koji unesete u usta, treba duboko da udahnete, zatvorite oči i onda prinesete zalogaj ustima i sažvaćete ga što sporije možete.
Naravno, zalogaji treba da budu tanani.
Najmanji mogući.
Hraniti se na taj način, sugeriše Miss Novak, pomoći će da spasimo planetu, da odložimo neminovni dolazak apokalipse, borićemo se efikasnije protiv kapitalizma i preterane potrošnje, sprečićemo zagrevanje planete, itd., itd.
Miss Novak naglašava i ponavlja – svi možete u tome uspeti, samo ako imate čvrstu volju, uz meditaciju i mantru „om“ koja prati sve njene seanse.
Grupa od osmoro učenika se sa entuzijazmom prepušta eksperimentu.
Jedu jedno parče krompira, isečeno na desetak delova, po pola sata.
Srećni su!
Ushićeni!
Miss Novak im predlaže da sada pređu na viši nivo i da jedu samo jednu vrstu povrća i to, zamislite, po sopstvenom izboru!
Što sve, naravno, vodi ka trećoj i finalnoj fazi, a to je – da ne jedu ništa!
I da tako uđu u ekskluzivni Klub Zero.
Roditelji učenika su u šoku.
Gledaju u neverici transformaciju svoje dece.
Prvo, kako mrljave i muljaju komadiće hrane po skoro totalno praznim tanjirima, a potom i kako kompletno odbijaju da jedu.
Tako ekstremni metodi daju ekstremne rezultate.
Deo gimnazije – interenata se polako transformiše u sektu.
Direktorka, koja je u početku sa naklonošću, pa i oduševljenjem gledala na ovaj inovativni eksperiment, shvata da je cela stvar otišla predaleko…
Opominjuće delo
„Klub Zero“ je leden, dubok i zastrašujući film koji nam sa velikom preciznošću govori o epohi u kojoj živimo i vrednostima koje smo stvorili.
Ono što Džesika Hasner tako uverljivo prikazuje je kako je lako sa nekim dobro upakovanim i atraktivnim reklamnim paketom – u ovom slučaju „zdrave ishrane” – spasavate planetu, borite se za svet, za dobrobit čovekove okoline ttd. indoktrinirati decu i uvesti ih u kult.
Koji umesto čudotvornog zdravlja donosi mnogobrojne probleme i posledice besmislene, neredovne i nezdrave ishrane.
Naravno, ona tu s pravom upire prst i na nedopustiv i poguban uticaj dijetetske industrije, kao i na hipokriziju roditelja koji ne vide znake mentalne slabosti ili bolesti kod svoje dece.
Austrijanka Džesika Hasner je napravila ozbiljno, opominjuće delo.
Stilski jedinstveno, estetski savršeno, sa hirurški preciznom kamerom, koja sve posmatra sa distance i prikazuje užas koji raste i koji vodi ka fatalizmu.
A ako ste imali nekih nedoumica, mogu vam odmah reći da se ne sekirate – u „Klubu Zero“ nema glutena a moja prva reakcija nakon ovog filma bila je da odem na dobru večeru!
Dok u „Klubu Zero“ nutricionistkinja zagovara apstinenciju od hrane, u poslednjem minimalističkom delu genijalnog finskog sineaste i poete Akija Kaurismakija – „Uvelo lišće“, glavne ličnosti nemaju izbora – izložene su prinudnoj dijeti budući da se radi o dvoje sredovečnih ljudi bez prebijene pare.
Miss Novak bi bila zadovoljna – njihov dan je počeo ne samo bez masnoća, već i bez hrane!
Finska važi za najsrećniju zemlju na svetu.
To se u anketama ponavlja i potvrđuje iz godine u godinu.
Imajući to u vidu, čudno je da u impresivnom i bogatom Kaurismakijevom opusu još nisam naišla na jednog srećnog Finca ili Finkinju?!
Naprotiv, tu je uvek plejada melanholičnih, mizernih, depresivnih, usamljenih ličnosti.
Možda je to i zato što ga tzv. “srećnici” uopšte ne inspirišu.
Vera u humanost
U svakom slučaju, on je ostao dosledan sebi jer nas i u ovom svom delu odvodi u svet marginalnih karaktera.
Holappa (Jussi Vatanen) je alkoholičar, koji privremeno radi na jednom gradilištu.
Smeđ, visok, tanak, sa melanholičnim, odsutnim pogledom.
Svom prijatelju kaže – “Depresivan sam jer pijem i pijem, jer sam depresivan”.
Ansa (Alma Poysti) je plavuša, čarobnog osmeha.
Radi kao prodavačica u supermarketu za, bukvalno, neku crkavicu.
Jednoga dana dobija otkaz zato što je tajno uzela sendvič kome je istekao rok i koji je bio namenjen đubretu.
Ubrzo nalazi još neke kratkotrajne, privremene poslove.
Samoću joj olakšava pas koga je našala u fabričkom dvorištu, gde trenutno radi.
I Holappa i Ansa jedva preživljavaju.
Njihovi pogledi su se ukrstili u jednom klubu karaoke.
I trebalo je vremena i sreće da se opet sretnu i da se prijateljstvo i idila nastave…
Ovu dirljivu, humanu, toplu romantičnu komediju, koja pršti od ubitačnog humora, prati muzička lista sa čarobnim romansama i šlagerima ili vesti sa radija na kojima se non-stop čuju informacije sa ratišta u Ukrajini.
Na njegov prepoznatljiv, lagani, nepretenciozan, a tako majstorski način, Kaurismaki nam ovim svojim izuzetnim filmom vraća veru u humanost i u ljubav.
Kakva sreća da nije otišao u penziju, kako je to najavio prošle godine.
Ostali bismo uskraćeni za jedan pravi biser.
A možda i za Palmu!
Ves Andersonov film „Asteroid City“ je vatromet boje, mašte, ludog dekora i kostima, aliena, asteroida, itd. itd.
I revija Holivuda, jer u njemu nastupa bar dvadesetak filmskih starova – Skarlet Johanson, Edvard Norton, Tom Henks, Tilda Svinton, Brajan Kranston, Margot Robi, Met Dilon, Viliam Defo, itd.
Delo konfuznog scenarija, čiji bi sažetak bio moto – „Ne možete se probuditi, ako ne zaspite!“
To je retro-futuristička fantazija, vizuelno očaravajuća, ali dramski inertna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
