O finalu NIN-ove nagrade književne kritičarke za Danas: Malo nade i dug razgovor o prećutanom

Za razliku od ranijih finala Ninove nagrade, ovaj put je bilo malo teže pronaći sagovornike/sagovornice koji su pročitali knjige iz užeg izbora.

Podsetimo, u finalu Ninove nagrade prema odluci novoustanovljenog žirija kojeg čine: Aleksandar Jerkov (predsednik), Mladen Vesković, Adrijana Marčetić, Tamara Mitrović i Vladimir Gvozden su četiri romana i to: „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović (Laguna), „Lutam sad mrtav svetom“ Borivoja Gerzića (Rende Books), „NGDL“ Marinka Arsića Ivkova (Niški kulturni centar) i „Limeni lijes za Zaimović Zejnu“ Muharema Bazdulja (Kosmos).

Romani “Duž oštrog noža leti ptica” Tanje Stupar Trifunović i “Lutam sad mrtav svetom” Borivoja Gerzića u najuužem su izboru i za nagradu „Beogradski pobednik“.

Univerzitetska profesorka, književna kritičarka, teoretičarka i ranija članica žirija za NIN-ovu nagradu Vladislava Gordić Petković smatra da je žiri imao sluha za žensko iskustvo.

„Žiri NIN-ove nagrade obrazložio je svoj dosadašnji izbor u dovoljnoj meri da nam ostavi na raspolaganju malo nade i dug razgovor o prećutanom. Ohrabruje što su imali sluha za žensko iskustvo; ono je toliko dugo bilo prećutano, skriveno i nepriznato da njegovo izjalovljivanje nije na vidiku. Ta tema budi želju da čitamo i o iskustvu onih još manje vidljivih i uspešnije prećutanih – onih koji zavičaj u književnosti nikad nisu ni imali“, prokomentarisala je Vladislava Gordić Petković za Danas.

Književna kritičarka i teoretičarka Ana Stišović Milanović, primetila je da bi tri romana iz užeg izbora za Ninovu nagradu bilo najbolje čitati u nizu.

„Romani Tanje Stupar Trifunović, Borivoja Gerzića i Muharema Bazdulja su dragocena ‘individualna sećanja na kolektivnu istoriju’. U ovim romanima, izbor teme je u skladu sa intencijama srpske i regionalne književnosti u prethodnim godinama. Najbolje bi bilo čitati ih u nizu, u saglasju. Dopunjujući se, pomogli bi nam da pojmimo kako nam se, uspavanima i nespremnima, događala istorija i kako nas je podmuklo menjala“, smatra Ana Stišović Milovanović.

Ona posebno izdvaja roman „NGDL“.

„Roman Marinka Arsića Ivkova, ‘NGDL’, ostao je u užem izboru za Ninovu nagradu, da bi odbranio pravo glasa (ovog puta izostavljenih) angažovanih i kritički deklarisanih autora. Podsetimo, Ivkov je autor izvanredne ‘Antologije udvoričke poezije’. A takvu su pisali, pokazao je Ivkov, od Dositeja do naših dana. ‘NGDL’ je roman koji gradi nova individualna sećanja za istoriju koja dolazi“, skreće pažnju Ana Stišović Milovanović.

Književna kritičarka Jovana Milovančević kaže za Danas da je iz najužeg izbora za Ninovu nagradu bila u prilici da pročita dva romana -„Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović i „Limeni lijes za Zaimović Zejnu“ Muharema Bazdulja.

„Ova dva rukopisa povezuje, uslovno rečeno, slična tema – čovekova priča koju inicira rat stvarajući ožiljke sećanja na biću i tekstu o njemu. Roman Tanje Stupar Trifunović, lirski intoniranog jezika, ima bajkovni prosede, mitsku matricu i na momente zaumni jezik koji nam pokazuje da je priča o ratu, i priča o neprekidnosti u kojoj se sve uvek odvija od početka jer nas se duboko tiče i uvlači u kovitlac sećanja od koga se jedino i može živeti. Sa druge strane, pisan tehnikom skaza, podsećajući na značajne tekstove stvarnosne proze, roman Muharema Bazdulja odlikuje furiozni ritam pripovedanja, složena sintaksa koja prati damar srca i isprekidanost misli čoveka u tuđini kome je od zavičaja ostala samo priča o njemu i samo sećanje na sebe. Priča se govori pripovedaču koji je i sam pisac čime se tvori izvesna narativna bliskost. Emotivni udar smešten je na kraj, u izvrsnu epizodu sa glavnom potagonistkinjom Zaimović Zejnom koja nam, između ostalog, pokazuje i to da je ‘hair onamo gde ga napraviš’“, konstatuje Jovana Milovančević.

Ona smatra da je u finalu NIN-ove nagrade nepravedno izostavljen roman „Palata“ Gorana Petrovića.

„U ovogodišnjem najužem izboru primetan je nepravedni izostanak odličnog romana Gorana Petrovića koji je objavljen istina posthumno, ali u godini u kojoj je pisac i dalje bio među nama. Reč je o izuzetno složenom tekstu, širokog zamaha koji u sebi objedinjuje priču o mediteranskoj civilizaciji i misao o određenosti stvaranjem kroz narativne rukavce koji nisu digresivne epizode, već misao o potrebi za celovitošću sveta“, ističe Milovančević.

Prema njenoj oceni 2024. je bila godina i dobrih prvenaca, a među njima posebno ističe „Crvene krovove“

„Bila je ovo godina i dobrih prvenaca, među kojima neizostavno treba istaći odličan roman Nede Bjelanović ‘Crveni krovovi’ koji se nije našao ni i u širem izboru za ovo ugledno književno priznanje“, zaključuje Jovana Milovančević.