„Pisac ne može da pobegne od svog vremena i prostora“: Ko je Marinko Arsić Ivkov, dobitnik 71. Ninove nagrade za najbolji roman?

Nagrađeni pisac je rekao da je on kriv za kašnjenje jer mu je trebalo vremena da se spremi i stigne kad mu je žiri javio lepu vest, a predstavnici medija brzo su saznali i kako je ko u tom telu glasao.

Za roman „NGDL“ Marinka Arsića Ivkova (Niški kulturni centar) glasali su Adrijana Marčetić, Mladen Vesković i Aleksandar Jerkov. Tamara Mitrović je glasala za roman Borivoja Gerzića „Lutam sad mrtav svetom“ (Rende Books), a Vladimir Gvozden je svoj glas dao knjizi „Limeni lijes za Zeimović Zejnu“ Muharema Bazdulja (Kosmos).

U finalu Ninove nagrade bio je i roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović (Laguna).

„Pobednički roman ‘NGDL’ već u svom neobičnom naslovu iza kojeg se krije poruka ‘Ne daj golubu da leti’, traži da se promeni perspektiva iz koje se umetnički oblikuje istorijska građa devedesetih godina prošlog veka.

Osnovni poetički ugao ovog romana pripada dugoj tradiciji komičnog romana, kakvih je inače u srpskoj književnosti bilo malo.

Elementima vedrog humora, a ne crnohumorno, kao u nekoliko zapaženih romana prethodnih godina, sa smislom za cinizam i sarkazam, ponekad urnebesno, groteskno, ovaj roman donosi još jedan važan aspekt savremene srpske književnosti“, obrazložio je žiri.

Odluku o pobedniku žiri je inače doneo nakon duže rasprave o svim predloženim knjigama utvrdivši da je reč o delima ujednačenih umetničkih kvaliteta.

Članica žirija Tamara Mitrović čestitala je finalistima i laueratu i skrenula pažnju da se za razliku od ostalih roman „Lutam sada mrtav svetom“ kome je ona dala glas ne bavi ratnom tematikom, nego pitanjem života i smrti. Ona je dodala da je žiri veoma svestan trenutka u kome dodeljuje nagradu, pomenuvši studente i Autokomandu.

„I naš izbor je osenčen time. Ja dolazim iz Doma kulture Studentski grad. Jutros su odatle krenuli traktori praćeni studentima, pa je važno da i vi znate da smo mi toga vrlo svesni“, kazala je Tamara Mitrović, nakon čega je započeo ali i brzo utihnuo aplauz.

Vladimir Gvozden, koji je glasao za roman Muharema Bazdulja, kazao je da je nagrađeni roman „NGDL“ drugačiji, da odudara od očekivanja kao što je spomenuo predsednik žirija, pogotovo po pitanju rata i mračnih strana naše egzistencije.

Andrijana Marčetić rekla je da je knjiga „NGDL“ veoma zabavna, dobro napisana i da se može čitati na više različitih nivoa, te da će naći svoju publiku. Mladen Vesković istakao je da je Ninova nagrada otišla zasluženo u ruke Marinka Arsića Ivkova i skrenuo pažnju da je reč o autoru čiji je rad već decenijama značajan, možda ne dovoljno vidljiv u srpskoj književnosti. Ovom nagradom, kako je istakao, stavlja se u fokus sve ono što je dosad napisao.

„Prvo da se izvinim što je ovo kašnjenje bilo zbog mene. Kasno sam obavešten, a predsednik žirija Aleksandar Jerkov mi je rekao da smo se poslednji put sreli pre 25 godina, tako da se ja nadam da ćemo se on i ja videti sledećih 25 godina“, rekao je Marinko Arsić Ivkov, čije se obraćanje s najvećim nestrpljenjem čekalo.

On je kazao da se današnja književna produkcija najviše bavi ratovima ali da je to naša stvarnost.

„To se ne može izbeći. Gde god se okrenete, kod nas je neka vrsta rata. Mislim da pisac ne može da pobegne ni iz svog vremena ni iz svog prostora, jedino što sam ja pokušao je da nađem neki moj ugao, da bude malo i sarkastično, da se nasmeje čitalac i to je to,“ objasnio je Arsić Ivkov.

Prema njegovim rečima, ako je ove godine objavljeno 180 romana, onda je produkcija na visokom nivou što se tiče kvaliteta, ali je to i znak krize književnosti.

„Jer ja se uvek pitam koliko je od tih 180 pisaca, recimo, dobilo honorare za svoj rad. Kad sam ja bio mlad, a i ranije, kad objavite knjigu kod izdavača možete da živite od honorara bar dve godine, a sada je možda najviše 10 odsto autora dobilo bilo kakav honorar. Vi svi znate zašto, da vam ne objašnjavam“, konstatovao je Marinko Arsić Ivkov.

Za razliku od ranijih godina kada su predstavnici medija dobijali nagrađeni roman nakon proglašenja dobitnika ili dobitnice Ninove nagrade ovaj put to nije bilo moguće. Knjiga je bilo veoma malo, zbog toga što je, kako je objašnjeno, reč o malom izdavaču a knjiga se nije se mogla naći ni u beogradskim knjižarama.

Aleksandar Timofejev, glavni i odgovorni urednik NIN-a, izvinio se svima i rekao da će medijskim redakcijama uskoro biti poslat nagrađeni roman „NGLD“ .

Uopšte, atmosfera na jučerašnjem proglašenju dobitnika Ninove nagrade, u prvoj godini ovog nedeljnika pod novim uredništvom i s većinski novim žirijem, bila je manje-više uobičajena, imajući u vidu da su, podsetimo, članovi kolegijuma i novinari nekadašnje redakcije NIN-a dali otkaze novoj vlasnici nedeljnika Jeleni Drakulić Petrović, a svoje angažovanje nastavili u nedeljniku Radar u okviru United Media.

Napetost i nestrpljenje postojali su i sada kao i ranije, novinari su prepričavali kada je ono beše bilo najdramatičnije, komentarisali „pobogu, zašto ovoliko kasne“, „mogli smo da stanemo kod stepenica, pa da lepo vidimo ko dolazi“, u zaustavnom vremenu tipovali su dobitnika, „znači nije dobitnica, muško je“ i tako dalje. Čini se da ovaj put većina prisutnih nije pročitala nijednu ili tek samo jednu knjigu iz finala. Možda se malo duže čekalo proglašenje i možda je svako ponaosob mogao da oseti da li je ili nije nešto drugačije vazduhu.

Recimo, možda bi onaj aplauz pri pominjanju studenata narastao i pretvorio se u stajaće ovacije za akademce, umesto što je najedanput zamukao, ili je to bilo spontano predomišljanje i ako jeste zašto, a možda to uopšte nije toliko važno?

Antologije „udvoričke poezije“ i „anatemisane pripovetke“

Marinko Arsić Ivkov (1950, Stapar), diplomirao je Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Autor je romana „Čemu nova Kritika“ (1975), „Čaruga“ (1982), „Bački Don Kihot“ (1990), knjiga pripovedaka „Smrt u Akademiji nauka“ (1998) i „Načitana gospoda“ (2004), televizijske drame „Šta se dogodilo sa Filipom Preradovićem“ (režija Slobodan Šijan), knjige ogleda „Krivična estetika: Progon intelektualaca u komunističkoj Srbiji“ (2003), „Vodič na onaj svet: Kultura i supkultura smrti“ (2011) i „Zapisi književnog patologa“ (2012), zatim „Antologije srpske udvoričke poezije“ (1988), „Srpske anatemisane pripovetke“ (1989), „Čitanke srpske političke poezije“ (1999, sa Ivanom Ivanovićem). Banatski kulturni centar objavio je i njegov „Traktat o gastronomiji, s posebnim osvrtom na bačku, bećarsku i banatsku kujnu“, a Kulturni centar Novog Sada i zbirku „Pet detektivskih priča i jedna lopovska“, iz koje je, kao odvojeni eseji, Niški kulturni centar, povodom 90 godina od smrti Branka Miljkovića, objavio „Smrt princa pesnika“. Osnivač je „časopisa za preispitivanje prošlosti“ – Hereticusa. Prvi je priređivač odabranih dela Dragiše Vasića. Dobitnik je Nagrade „Miloš Crnjanski“. Živi u Zemunu.