Glasna negodovanja zbog filma Dženifer Lopez

Američka glumica i pop pevačica Dženifer Lopez (37) morala je da brani svoj novi film „Bordertown“ od novinara na Berlinalu, koje nije „ubedio“ smešan zaplet i „drveni“ dijalozi. Film reditelja Gregorija Nave, koji je u trci za Zlatnog medveda, priča je o novinarki (Lopez) koja rizikuje svoj život da bi otkrila pravu priču o surovim ubistvima više od 300 Meksikanki od 1993. u gradu Huarez, na američko-meksičkoj granici. Mnoge od njih su radile u fabrikama na granici, čiji su vlasnici stranci, i koje su tu smeštene zbog NAFTA režima slobodne trgovine. Uprkos značajnoj temi i dobrim namerama sineaste, izveštači sa Berlinala koji su prisustvovali svetskoj premijeri ovog filma nisu nimalo bili zadovoljni dramaturgijom koja je „suptilna kao da je klesana čekićem“ i pozdravili su kraj glasnim negodovanjem.

„Klopka“ na listi 10 najboljih filmova Berlinala

Na listi prestižnog američkog časopisa Holiwood Reporter, među deset najznačajnijih filmova na ovogodišnjem Berlinskom festivalu, našla se i „Klopka“, Srdana Golubovića, za koju se ističe da uspešno balansira između zahteva umetničkog filma i bioskopskog „film noara“. „Klopku“ su u Berlinu ispratile i veoma pohvalne kritike u nemačkim listovima koje uz glumce Anicu Dobru, Natašu Ninković, Nebojšu Glogovca i Mikija Manojlovića, ističu Golubovićevu režiju, fotografiju Ace Ilića, kao i scenario Meline i Srđana Koljevića, koji predstavlja modernu varijantu dramaturgije grčke tragedije. Na Berlinskom festivalu „Klopku“ očekuje još jedna projekcija – 17. februara. Domaću premijeru film će imati 23. februara, kada će svečano otvoriti Fest.

Na konferenciji za novinare, uz prisustvo majke jedne od ubijenih žena, Lopezova je insistirala da je ponosna na film kojeg je i producirala. „Ovo je bila veoma emotivna stvar za mene, od trenutka kad sam otkrila šta se dešava. Kad mi je Greg došao sa projektom, postala sam veoma zainteresovana za njega i rekla da ću raditi i pomoći mu oko toga“, rekla je Lopezova. Ona je blisko sarađivala sa Navom i na radu oko scenarija, jednom od problematičnijih mesta cele priče. Druga su dijalozi na dva jezika – što se ispostavilo kao pravo „minsko polje“, pogotovo kad jedna od siromašnih radnica počne iznenada da govori savršenim američkim engleskim.

Kako zaustaviti pustinju

U takmičarskoj delu programa prikazan je i treći azijski film – „Hyazgar“ (Pustinjski san) koji predstavlja niskobudžetnu južnokorejsko-francusku koprodukciju. Priča kineskog reditelja Žanga Lua prati jednog čoveka koji pokušava da spreči širenje pustinje u mongolskim stepama sadeći drveće, a sve se to dešava u vreme kad Severna Koreja najavljuje testiranje svojih nuklearnih projektila. Ipak, daleko više interesovanja vladalo je za poslednji azijski film koji će ući u konkurenciju 22 ostvarenja koja se bore za glavnu nagradu – „Ping Guo“ („Izgubljeni u Pekingu“, prikazan u petak uveče. Organizatori festivala, dan pre projekcije, i dalje nisu znali koju će verziju prikazati pošto je film dobio odobrenje da ode iz Kine tek nakon više intervencija cenzora.

Lopezovoj, očigledno, ne ide na ruku i to što se u svetu filma već ovenačala sa šest priznanja – Zlatnih malina koje se dodeljuju za najgora holivudska ostvarenja, a koje je pokupila 2004. za film „Gigli“. Ipak, Lopezova je u Berlinu primila nagradu od Amnesti internešenala za to što je filmom „Bordertown“ skrenula pažnju na sudbinu žena u Huarezu. Inače, sa Navom je već sarađivala – pre deset godina na filmu „Selena“. Reditelj Nava kaže da je dobijao pretnje smrću dok je snimao film, pošto je tu povezan veliki biznis, vlade na obe strane granice i mediji – a svi su deo zavere da se zaštite ubice. „Imali smo dosta problema da nađemo pare za film pa smo ga na kraju snimili u nezavisnoj produkciji. Da se Dženifer nije uključila u projekat, ovaj film nikad ne bi ni bio snimljen“, rekao je Nava.

Mračna Balzakova drama

Žak Rivet (78) jedan je od vodećih reditelja francuskog novog talasa, a u Berlin je doneo mračnu romansu iz 19. veka, baziranu na Balzakovom romanu, koja je jedna od četiri francuska ostvarenja u takmičarskom delu programa. „Ne Touchez Pas La Hache“ (Ne diraj sekiru) film je sa Ženi Balibar i Giljom Depardijem, a Rivet je prvobitno želeo da snimi modernu priču, međutim niko nije hteo da finansira takav projekta. Pošto je silno želeo da radi baš sa ovo dvoje glumaca, onda su pronašli Balazakovo delo „Grofica od Lanžijesa“, koje je pomalo iznenadilo novinare jer se Rivet izuzetno oslanjao na originalan tekst, koristio stari francuski jezik i kostime iz imperijalnog vremena za svoju priču.

Norma Andrade de Garsija, čija je kćerka Alehandra kidnapovana i ubijena 2001, zamolila je novinare da nastave sa pritiskom na meksičke i američke zvaničnike. „Danas ili sutra ćete napisati članak o ovome, ali za nedelju dana morate da se zapitate šta se dešava. Morate da ostanete informisani o ovome, Tokom prvih dvanaest dana februara još tri žene su ubijene. Koliko još treba da ih umre da bi neko shvatio da je reč o bitnoj stvari“, rekla je Garsija. Meksičke vlasti kažu da je više od 350 žena ubijeno od 1993. u Huarezu, gradu od oko 1.3 miliona stanovnika. Međutim, prema njima, samo oko stotinu njih se uklapa u šemu zločina prema kojem su mlade žene silovane, zadavljene i bačene u okolne pustinje. Za ostale ubijene se kaže da su bile žrtve strasti, nesreća ili pljački i drugih zločina.

Tehnološka rešenja za prikaz drevne bitke