foto: Ljubav i Bes Promo „Ljubav i Bes“ je putujući festival, koji se ovog puta održava u Beogradu, i to u KC Gradu, 28. februara.
„Ljubav i Bes“ je, kako oni sami za sebe kažu, DIY (Do It Yourself – „uradi sam“) manifestacija koju prave drugari za drugarice, drugarice za drugare… i sve one koji žele da se zabave i slušaju dobru muziku na kvalitetnom ozvučenju, u prijatnom ambijentu.
Od Zrenjanina, preko Novog Sada, sada konačno stiže i do beogradskog KC Grada, spremajući za publiku željnu drugačije zabave i nešto tvrđe, ekstremnije i alternativnije izvođače, koji će ove subotnje večeri nastupiti na dve bine, nazvane, naravno, „LJUBAV“ i „BES“.
Na „ljubavnoj“ bini nastupaju Gazorpazorp, Hill, Black Dot i Skreč Majstor Ljuban, dok će na nešto tvrđoj, „besnoj“ bini urlati i gruvati Vipera, Ground Zero, All Except One i Sunovrat.
Da bismo vam još jasnije približili šta je Ljubav i Bes, zašto je ova organizacija besna, ali i prema čemu gaji ljubav, kao i šta je na njihovim događajima potpuno zabranjeno, porazgovarali smo sa Milanom Čekrdžinom Cefom, predstavnikom ove šarene i živopisne ekipe.
Kako je nastala ideja za Ljubav i Bes? Da li je prvo postojala potreba ili konkretan događaj koji vas je naterao da „zasučete rukave“?
Festival je nastao 2014. u Zrenjaninu, mom rodnom gradu i da, definitivno je postojala potreba, a onda se nekako formirala ekipa. Iznajmili smo prelepu lokaciju na otvorenom, na periferiji grada, zasukali rukave i zaleteli se, sastavili opak “line up”, skrpili se za tehniku, pozvali ljude napravili spektakl i pokopali se finansijski. Otprilike tako je to bilo.
Festival opisujete kao DIY i andergraund manifestaciju. Šta to u praksi znači za vas? Kako izgleda jedan dan organizacije iznutra?
Ljubav i Bes je pre svega neformalni kolektiv, ne postoje članstvo, pečat, račun, prostorije…sve je nekako mimo nekih standardnih paterna i prakse. To nas, verujem, nekako u startu izdvaja od mnogih drugih. Da li je to dobro ili loše, ja i dalje ne znam. Mojom selidbom u Novi Sad, nekako se i festival preselio. Ekipa se definitivno izmenila i proširila.
Malo smo porasli, stekli neko iskustvo i dokopali se opreme pa nam je sve malo lakše nego što je to bilo na početku. Uglavnom, tokom cele godine mi preko neke online grupe nabacujemo ideje, komentarišemo, maštamo i onda kad se datum manifestacije približi, onda se bukvalno prebrojimo inapravimo neki “ratni” plan. DIY – do it yourself – uradi sam, to je neki osnovni princip kojim se vodimo, a to znači da sve što možemo uradimo sami.
S ponosom mogu da kažem da u ekipi zaista imamo profesionalce i profesionalke na različitim poljima. Većina ekipe inače živi od rada na koncertima i sličnim javnim manifestacijama I onda to iskustvo i znanje koristimo i kada je naš festival u pitanju. U široj ekipi imamo ton majstore, lajtere, binske tehničare, ljude za video, fotografiju, kuvare, programere, dizajnere, prevoznike, štampare…I onda je, hajde da kažem lako zatvoriti krug.
Neki pomognu ovako, neki onako, neki se danima pre, u vreme i malo posle festivala, festivalom bave “full time”. Rezultat uglavnom bude taj da manje poznati bendovi, andergaund bendovi imaju tretman kakav neko nema ni na mnogim budžetski finansiranim i preplaćenim manifestacijama. Od binske opreme, do klope u bekstejdžu. Nas takav rad ispunjava i nekako, to nas loži i gura da to radimo, a nekako imam utisak da i muzičari I publika to cene.
Pritom, nismo mi jedini koji funkcionišu na sličnim principima. Ne mogu a da ne pomenem SAWA festival u Županji i Iluzije slobode u Bečeju. Razlika je samo u tome što jezgro naše ekipe čine ljudi koji se bave koncertima mimo Ljubavi i Besa.
Koncept sa dve bine u Kc Gradu LJUBAV i BES zvuči dosta simbolično. Kako ste osmislili tu podelu i da li se ona odnosi samo na zvuk ili i na energiju i poruku?
Naš festival je, mogu reći putujuć, da ne kažem klizeći, a bine Ljubav i Bes su postojale već na prvom izdanju. Nažalost, nismo uvek u prilici da to izvedemo tako, ali kad god prostor to dozvoljava, mi pravimo dve bine. A podela, hmm…energija i poruka su iste svuda, bez obzira na zvuk. Ipak, nekako igramo se, pa onda uvek ove žanrovski tvrđe pošaljemo na binu Bes, a ove malo mekše na Ljubav. Ali na kraju, svi mi zajedno i volimo, a i besni smo!
Kažete u promo materijalu da nastupa „gomila drugara“. Kako birate bendove, po prijateljstvu, estetici, energiji, ideologiji ili svemu pomalo?
Ovo je zaje*ano. Možda bi najbolje bilo da iskopiram najčešći odgovor koji šaljem bendovima koji nam se na različite načine prijavljuju. Trudim se da odgovorim svakom, trudim se da u tim odgovorima budem iskren i objektivan. Ako je neko promašio adresu ja to odmah kažem, ostalima saopštim da su upali “na radar” i da ćemo ih kontaktirati ukoliko procenimo da je to to. A javljaju nam se, što bi se reklo i Kurta i Murta. Uglavnom, odmah kažem da ne postoje prijave nego da mi biramo i da su kriterijumi potpuno subjektivni. Žanrovski, mi smo onaj “čušpajz” festival, gde mesto nađu i grindcore i pank i hip hop i dub bendovi. Generalno volimo ekstremnu muziku, ne zanimaju nas žanrovske odrednice i trudimo se da bendovi budu aktuelni i festivalska ponuda bude malo drugačija od standardne. Trudimo se da uvek “iskopamo” i neku omladinu, neko novo ime, ali i tada nije dovoljno samo da su mladi.
Tako se možemo pohvaliti da su na primer, Neven drugu svirku u karijeri imali kod nas, a da su posle došli na Main Stage EXIT-a. Slična priča je i za Suplexx s kojima sarađujemo baš intenzivno. Naravno, velika većina bendova koji kod nas dođu su oni što na koncertima kidaju. Bendove uglavnom biram ja, ali uvek tražim saglasnost ekipe. Nekad mi se kolege čude, ali uglavnom ne grešim u odabiru.
Da li postoji neki zajednički imenitelj svih izvođača na Ljubavi i Besu? Šta bend mora da ima da bi bio deo festivala?
Jednostavno, moramo deliti te neke osnovne moralne norme i principe. Bendovi ne moraju biti nužno politički angažovani, ali jednostavno, podrazuemevamo da su svi učesnici ljudi kojima smetaju fašizam, homofobija, rasizam, desni ekstremizam…Ćaci free zona.
Možete li da izdvojite nekoliko bendova ovogodišnjeg izdanja i kažete zašto su vam važni? Šta publika može da očekuje od njih?
Ne izdvajam nikog, nama su zaista svi jednako važni i sa većinom smo kroz godine već dobro sarađivali. A.E.O. su nastupali na prvom izdanju 2014. njihov pevač Steva je s nama čistio krtog i montirao rasvetu još tada. U Viperi svira naš drugar Šon, jedan od organizatora našeg “bratskog” Mount Of Artan festivala, s Gazorima smo ispleteni godinama unazad na više načina, slična priča je i sa Black Dot.
Ljuban koketira s različitom muzikom, ponekad je na ivici prihvatljivog, ali nekako on to spakuje da bude jako zabavno, Apostol i Darko iz Hilla su nam dobri drugari saradnici. Apostol kad može, učestvuje u realizaciji festivala. Ground Zero su se uvek odazivali na poziv, a i dele bubnjara s A. E. O. Sunovrat su, hajde, nešto novo, ali su u igru upali na preporuku naših drugara iz Majaka i Juna. U svakom slučaju, svi ovi bendovi valjaju i zrače pozitivom!
Postoje li „nedosanjani“ bendovi koje biste voleli da dovedete na festival? Ko su izvođači koji bi za vas bili ostvarenje sna?
Ne jurimo imena i zvezde, ali sigurno da postoje bendovi sa raznoraznih delova ove planete koji bi se savršeno uklopili kod nas, ali bi njihovo dovođenje koštalo puno para. Evo, sutra bih pozvao estonski Kannabinoid, Frenzee s Krita, Krav Boca iz Francuske, a sa svima njima saradnja ili komunikacija već postoje i nije nerealno da se to ipak nekad dogodi. Bob Vylana sam pikirao ali sad je “porastao” jako i sigurno košta. Možda ako ga opet negde zabrane, pa mu mi pružimo priliku (šalim se naravno).
Radite bez institucionalne podrške i finansiranja. Koji su najveći izazovi opstanka u andergraundu danas?
Odavno smo rešili da je ovo ono što radimo iz ljubavi i kad uspemo da prođemo da ne puknemo pare, mi smo srećni. Bilo je bunara koje smo krpili iz privatnih džepova, to ne bude nimalo prijatno, ali godinama postajemo malo obazriviji i to se sve ređe događa. Mnogo alata i opreme sada posedujemo, pa ne moramo da iznajmljujemo od drugih. A isto tako i bendovi znaju kako mi funkcionišemo pa takođe prave ustupke jer žele da budu deo jedne ovakve priče.
Finansiramo se isključivo od prodaje ulaznica, majica, bedževa, cegera i od retkih benefit koncerata. U Novom Sadu imamo nešto i od šanka i..onda se borimo sa ljudima što vode šank da cene pića budu što manje, na našu štetu, da bi ljudima bilo lakše.
Ako bi smo brojali utrošeno vreme, znanje, korišćenje opreme, to bi bilo jako skupo, ali onda bi trebalo poštene honorare platiti i svim izvođačima, ljudima koji prave plakate, kuvaju…i onda bi smo opet došli na klasični komercijalni festival. Ovo je nešto drugo.
Da li vam je ikada palo na pamet da festival „izađe“ iz alternative i uđe u mejnstrim tokove, ili vam je u andergraundu „lepo i toplo“?
I lepo i toplo i hladno. Ne bih ja to menjao. Češemo se o mejnstrim radeći za pare tokom godine i to je sasvim dovoljno. Možda neka mecena iz mraka da uleti poneki dinar da sve bude lakše, ali da sve ostane tu gde je.
Kako publika reaguje na taj DIY pristup? Da li osećate da ljudi prepoznaju razliku između komercijalnog i ovakvog, ličnog festivala?
Mislim da sam na ovo već odgovorio kada sam rekao da bendovi to prepoznaju. Ista priča je i sa publikom. Nije da pravimo anketu i ispitujemo kome je kako bilo, ali oseti se to nešto među ljudima čega nema na većini drugih festivala.
Ljubav i Bes je putujuća manifestacija. Kako vidite budućnost festivala da li će rasti, menjati format, širiti se regionalno ili ostati intimna scena za odabrane?
Iako sve to izgleda i zvuči lepo, dosta smo mi dezorganizovani i ne pravimo dugoročne planove. Regionalno… već smo imali izlete u Zagreb i Čakovec, dva puta. Ove godine smo se odlučili za Beograd, ko zna šta budućnost nosi. Poziva ima, za sad u Hrvatsku i Sloveniju, ja bih rado i u Makedoniju. Videćemo šta vreme nosi. Dovoljno je da nam se pridruži jedna nova osoba sa kontaktom, predlogom i idejom koja nam se svidi i ko zna gde to može da završi.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
