INTERVJU Gazorpazorp: Beogradska alternativna scena raste, i tek će da raste

Gazorpazorp, iliti skraćeno „Gazori“, post pank četverac iz Beograda su već nekoliko nedelja na turneji na kojoj promovišu album koji je dobio sjajne kritike regionalnih portala, a na svirci u ponedeljak 28. aprila, u dvorištu V gimnazije na kojoj su se prikupljala sredstva za profesore kojima nisu isplaćene plate, videlo se da je i publika prihvatila nove pesme i da ih peva zajedno sa bendom.

Kako smo već pisali u recenziji – Na albumu „Niz reku“ preovlađuju melodije koje se probijaju iza distorzija, u najboljoj tradiciji Amerike osamdesetih. Ono što upada u oko i uho su motivi prirode u imenima i tekstovima pesama. Od mora, reka i polja, do mahovine i mraza, momci često postaju jedno sa prirodom. Dajući konačan korak do cilja na ovom putovanju, gde njihov zvuk, stav i rokenrol je nešto sasvim prirodno, kao i voda, vazduh i vetar.

Gazorpazorp nas čeka ovog 10. maja u klubu Karmakoma, a specijalni gosti su slovenački bend Lelee, sa kojim dele  lejbl, ali i beskompromisan rokenrol stav.

Pre svega toga popričali smo sa ovim momcima komplikovanog imena.

Kako je teklo snimanje albuma „Niz reku“? Da li ste ga zamišljali kao celinu od starta, ili je nastajao postepeno, komad po komad?

Snimanje albuma bilo je veoma iscrpljujuće, ali na kraju zahvalno i katarzično iskustvo. Pesme su kolaž različitih perioda našeg stvaralaštva. Na početku snimanja proces stvaranja tekao je sporo i haotično, dok smo prošle godine nekako uhvatili zajedničku „frekvenciju“ i napisali nekoliko pesama zaredom.

Radili ste s Urošem Milkićem, Andrejem Mladenovićem i Plotkinom na produkciji – kako ste raspodelili tu kreativnu energiju i šta je ko uneo u zvuk albuma?

Uroš Milkić je, pored Borisa Vlastelice, jedan od „krivaca“ koji su nam na samom početku benda dali vetar u leđa. Od 2018. i snimanja prvog EP izdanja, Uroš je sa nama kao peti član benda. U ovaj album, kao i u ostala izdanja Gazora, dodao je svoje kreativne „začine“, pomogao u osmišljavanju bubnjarskih ritmova, pratećih vokala, pisanju tekstova, kao i aranžiranju pesme „Minut do sna“. Andrej Mladenović je na svoj perfekcionistički način fenomenalno „zategao“ snimljene verzije pesama, dok je James Plotkin, kao „šlag na tortu“, uradio master, podigavši ceo projekat za još jedan nivo.

Naslov „Niz reku“ zvuči kao putovanje, ali može da učitava razna druga značenja zbog drugih motiva iz pop kulture. Gde zapravo ta reka vodi?

Naziv albuma naslanja se na vizuelni identitet izdanja – muškarca koji u rukama drži dva bokala vode, od kojih jedan puni vodom, dok iz drugog istu tu vodu prosipa. Ideja je potekla od tarot karte „Zvezda“, koja simbolizuje ponovno rađanje, nadahnuće, pronalaženje harmonije – što je bend tokom stvaranja ovog albuma i proživeo.

Na albumu se nalazi niz motiva i simbola prirode. Reka, mahovina, brda, polja. Šta vama znači priroda, pogotovo danas kad se uništava na sve moguće načine?

Priroda je, po svemu sudeći, umnogome uticala na motive u tekstovima benda. To nije bila inicijalna ideja pri kreiranju albuma, ali su se kroz stihove provlačili motivi prirode koji su vremenom postali uočljivi. Ranije smo imali pravilo da, kad god posećujemo novi grad u kome sviramo, obavezno usput obiđemo i prirodno okruženje gde možemo da se opustimo.

Na turneji ste po regionu – kako vam deluje scena van Beograda i da li postoji nešto što vas je posebno iznenadilo?

U poslednje vreme može se čuti dosta novih mladih bendova, kako u Srbiji, tako i u regionu. Interesovanje za autorsku muziku takođe je poraslo u odnosu na vreme kad smo mi počinjali i mislim da će kroz godine ovaj trend sve više rasti. Scena u Zagrebu i Skoplju deluje dosta živo. Istakli bismo bendove Idem, Nemeček, Žen, Luftanza, Vagina Corporation – bili smo na koncertima u Beogradu i odziv je neverovatan, kao i atmosfera. Takođe, Proto tip i Klinika Denisa Kataneca imali su zajedničke koncerte u Beogradu i Zagrebu kao podršku jedni drugima. Mislimo da će taj stav i odnos bendova u regionu umnogome uticati na jačanje regionalne scene.

Kako birate bendove s kojima delite binu? Šta vas je spojilo baš sa Lelee iz Slovenije?

Bendove s kojima sviramo biramo po muzici koju sviraju i energiji. Bitno nam je da su žanrovski slični, ali to ne mora biti presudno. Lelee su nam dragi prijatelji iz Ljubljane, s kojima smo već svirali koncerte po regionu, a pored toga imamo i zajedničkog izdavača, pa su došli kao logičan izbor za podršku na promociji u Beogradu.

Gazorpazorp je i po zvuku i po stavu deo te nove beogradske generacije. Kako gledate na činjenicu da je trenutno ta ista generacija – najvidljivija na ulici, a ne samo u klubovima? Da li vam je važno da budete politički prisutni i angažovani, ili muzika već dovoljno govori?

Nikada nam u fokusu nije bio angažman bilo kog tipa sem kreativnog. Ukoliko naša muzika uspeva da pomogne bilo kome – nama je to dovoljno značajno.

Deo ste Hali Gali kolektiva koji je dosta uticao na novu generaciju alternativaca – šta ta platforma znači za vas danas?

Hali Gali je počeo kao iskra beogradske mlade scene, gde smo svi mi, okupljeni oko istog cilja, odlučili da započnemo novu, nama veliku priču. Pokazuje se da je kolektiv uticao na nastanak velikog broja sjajnih mladih bendova, privukao dosta ljudi na Hali Gali festivale, ispromovisao bendove – i nama je puno srce zbog toga.

Mislite li da beogradska alternativna scena raste, ili se vrti u krug po istim prostorima, s istim likovima?

Sigurni smo da raste i da će tek da raste.

Ako biste morali da izdvojite jednu pesmu s albuma kao najbližu onome što jeste kao bend – koja bi to bila i zašto?

Ovaj album je rađen u različitim periodima benda, tako da smo i sami malo izgubili kompas koja je to pesma najbliža baš nama. Neke pesme su sličnije ranijim izdanjima, neke su donele novu atmosferu. Sve pesme s albuma emituju identitet benda kao celine i ne bismo izdvajali jednu.

Ako bi „Niz reku“ bio pretopljen u film – kakav bi to bio žanr, ko bi ga režirao, a ko bi glumio vas?

Žanr: Psihodelični triler
Reditelj: Guy Ritchie
Glumci:
–  Jasmin: Keanu Reeves
– Miloš: Leonardo DiCaprio
– Damjan: Bob Dylan
– Nikola: Hugh Jackman

Šta možemo da očekujemo od Gazorpazorpa u Karmakomi – je l’ svirate ceo album, ima li novih stvari, obrada, iznenađenja

Sviramo skoro sve što smo ikada napravili. Biće obrada, biće gostiju iznenađenja. Vidimo se 10. maja!