Ivan Rizinger: Alter Rock Ego festival je pokušaj da se scena učini vidljivijom u manjim sredinama

Sa Ivanom Rizingerom, umetničkim direktorom festivala i jednim od svedoka i učesnika ključnih perioda domaće rokenrol scene, razgovarali smo o poreklu Alter Rock Ega, decentralizaciji kulture, klupskim prostorima i položaju autora van mejnstrima.

Ove godine organizujete Nulto izdanje festivala u tri grada i tri dana. Kako je nastala ideja za Alter Rock Ego festival i iz koje potrebe je ovaj koncept proizašao?

– Sve počelo još 1992. godine kada sam, na Drugom programu Radio Kruševca, pokrenuo emisiju Alter Rock Ego, koja se bavila novom srpskom i regionalnom scenom. Emitovala se sredom uveče i trajala pet sati. Iz te radijske priče proistekla su i dva trodnevna festivala, 1993. i 1998. godine, na kojima je nastupilo više od pedeset tada aktuelnih bendova ovdašnje alternativne scene. Emisija je potrajala desetak godina i ostvarila svoju osnovnu ideju – afirmaciju jedne izuzetno snažne i do danas neprevaziđene kreativne energije „poslednje jugoslovenske mladosti“.

Danas, iako su tehnički i produkcioni uslovi za stvaralaštvo daleko povoljniji, rokenrol se nalazi u specifičnoj poziciji. Broj klubova koji podržavaju i promovišu scenu van velikih centara je mali, a mlađe generacije odrastaju u svetu u kome se pažnja deli na mnogo strana, uz brži protok sadržaja i drugačije muzičke reference. To bendovima i organizatorima postavlja izazov. Ipak, grupa pojedinaca uspela je da se prilagodi tim promenama, iskoristi nove tehnologije i kanale komunikacije i dopre do mlađe publike.

Verovatno je da bi i sama ideja Alter Rock Ega zauvek ostala da se prašnjavi po nekim starim novinama iz 90-tih da je Marko (Marko Đorđević Markotik – prim.aut.) iz nekog malog mozga nije izvukao i krenuo sa njenom revitalizacijom, silovito i beskompromisno. Kao nekadašnji frontmen kruševačkog benda Slobodna Wožnja i čest gost emisije Alter Rock Ego, vrlo dobro je razumeo njen osnovni koncept, u koji je danas ubrizgao i svoje tridesetogodišnje iskustvo. Tako je Alter Rock Ego Festival zamišljen kao nastavak jedne priče, ali i kao savremeni pokušaj da se alternativna scena učini vidljivijom u manjim sredinama.

Festival okuplja izvođače različitih žanrovskih izraza, ali sa jasnim autorskim pristupom. Kako balansirate žanrovsku otvorenost sa potrebom da Alter Rock Ego ima jasno prepoznatljiv identitet?

– Dva najveća rokenrol pokreta, koja su uzdrmala regionalnu pa i srpsku scenu, Novi talas i eksplozija 90-tih, bila su sačinjena upravo od žanrovski potpuno različitih autora, gotovo nespojivih po bilo kojoj liniji i taj fenomen bi danas najlakše mogao opisati naslovom jedne pesme Filma – Boje su u nama! Danas, bendovi na Alter Rock Ego festivalu, od Dece Loših muzičara, Petra Z i Zhive, preko DRAM-a i Markotika, do Bohemije, Velikog Prezira i Natalee, pokazuju sličnu raznolikost i sve te boje. Mi svakako u ovom veku nismo doživeli pojavu nekog epohalnog, novog pokreta u rok muzici. Uglavnom su bendovi svoj zvuk kreirali ukrštanjem već davno etabliranih pravaca, trudeći se da ne boluju stereotipima, pa je stoga i pojava ovog, po svemu atipičnog festivala, garancija njegove, ali i njihove autentičnosti. I nema potrebe za balansiranjem, u rokenrolu niko nije opstao pokušavajući da balansira, te zato “Neka cveta hiljadu cvetova”.

U kontekstu Alter Rock Ego festivala pominjete decentralizaciju rokenrola. Koliko je važno da se ovakvi koncerti i festivali dešavaju i van Beograda i velikih gradova?

– Od ključne važnosti! Do raspada Jugoslavije velika rok scena bila je rezervisana za uglavnom samoproklamovane “urbane” bendove iz Prestonice, oni iz Provincije uglavnom su završavali u statističkim greškama… Nešto Novog Sada, po malo Kragujevca i Niša… i tu se sve završavalo. A onda se dogodilo pravo čudo – rok muziku spasili su bendovi iz Aranđelovca, Subotice, Milanovca, Zrenjanina, Kruševca, Vrbasa, Šapca… Da njih nije bilo danas ni scena u Srbiji ne bi postojala u onom svom izvornom, sirovom i beskompromisnom obliku.

Kako u ovim vremenima, bez jasnih pravila igre, ponovo ući u uspavanu Provinciju i razdrmati je? Jedino kroz umrežavanje svih koji su sposobni i spremni da svoje resurse stave u službu višeg cilja – vraćanja svog mesta na mapu „živih“. Važno je, u narednom periodu, uključiti što više dobrih klubova u Festival i stvoriti im preduslove da nastave da organizuju svirke u kontinuitetu, tokom čitave godine. U celu priču zatim se uključe i sve kreativne mlade snage tog mesta, pa njihove srednjoškolske ekipe… i eto nama radosti! Nije komplikovano, samo nije ni priča o instant uspehu.

Kada govorimo o koncertima i festivalima van velikih gradova, kakvo je vaše iskustvo sa publikom u manjim sredinama?

– Rudarski je to posao u varošima bez univerzitetskog centra. Taman iznikne jedna darovita generacija, krene da stvara i da se rascvetava – dođe vreme za upis na fakultet i svi odu “kud koji mili moji”… Grupe se raziđu, klubovi preko noći ostanu poluprazni i sve mora da se radi iz početka. Propustiti samo jednu generaciju, ostaviti je da se sama snalazi, dovodi do potpunog brodoloma. Ali, upravo je zato važno da uđemo u manje sredine, damo mladima priliku da čuju novu muziku i pružimo šansu da upoznaju bendove koji tek stvaraju. Starija publika voli da se vrati proverenom i da po stoti put sluša Brejkerse ili Orgazam – njih nova muzika manje zanima. Ali mlađi traže nešto savremenije, nekog bližeg svojim godinama i tu treba da ih zainteresujemo i uključimo. Ako nisu zaraženi na vreme, teško da će zalutati u nešto što ne razumeju suštinski.

Ove godine festival se održava u tri grada – Požarevcu, Smederevu i Beogradu. Zašto ste se odlučili baš za te gradove?

– Kreneš sa ljudima koji veruju u misiju – u ovim vremenima potpunog nepoverenja, ljude možeš da uveriš u svoje dobre namere i ispravnost delanja jedino ličnim primerom. Trasirati ovakav put ume da bude vrlo naporno i obeshrabrujuće, ali rezultati uglavnom ostaju trajno svedočanstvo o nečijoj ljubavi i istrajnosti. U ovoj priči su pored mene i Marka Đorđevića – Markotika, i Zoran Vasić iz kutlnog kluba KB u Požarevcu i Zoran Beljić iz Kluba Kombinat u Smederevu gde će se i odviti prve dve festivalske večeri.

Alter Rock Ego festival se odvija u klupskim prostorima. Koliko su mali i srednji muzički klubovi danas važni za opstanak i razvoj alternativne scene?

– Koliko su bili od nastanka rokenrola, jer on se praktično i rodio kao alternativa svemu postojećem. Gde bi se danas u Srbiji uopšte sviralo da nema tih klubova i neobjašnjivog entuzijazma njihovih vlasnika da istraju u nečemu što se ne da racionalno objasniti. Pozitivna tenzija koja se stvara u malom prostoru, bend koji ključa na sceni i ljudi koji se oduševljeno tiskaju pred njim stvaraju, uvek, jedinstveni doživljaj, onaj pred ekstazu. Da nije klubova čitava rok muzika, ne samo njena avangarda, ne bi više postojala u Srbiji.

Kako pristupate izboru izvođača za Alter Rock Ego festival? Kako formirate festivalski program i šta je ono što kod izvođača smatrate ključnim?

– Ključ je, pre svega, u autentičnom izrazu, onom koji ti privuče pažnju dok neobavezno preslušavaš nečiji materijal radeći sasvim drugi posao… Kao i kod svakog drugog festivala, pre nego što počneš da mu vajaš strukturu, najpre moraš dobro da poznaješ kompletnu scenu i sve njene potencijale, ali i traume. Moraš i materijalno da se obezbediš, da ništa ne odvede priču u kontraproduktivni amaterizam. Ima, ponavljam, veliki broj grupa i kantautora koji svojim potencijalima čak i prevazilaze sve ono što se dešavalo u protekla četvrt veka i izbor učesnika je velika odgovornost za tvorce festivala… Ovo je tek pristojan početak i tek nakon ovog premijernog izdanja moći ćemo da sagledamo sve prednosti i nedostatke ovog koncepta.

Koliko je trenutno održiv put za bendove i autore koji deluju van mejnstrima i gde vidite prostor za konkretniju podršku njihovom radu?

– Iskreno govoreći, mislim da je danas komletna rokenrol scena u Srbiji alternativna, kao što je bila još od razbijanja Jugoslavije. Danas ni tzv. najveći autori nemaju ni elementaran pristup medijima i ozbiljnijim koncertnim prostorima, sve se svodi na stare hitove, koje vrte sve formatirane radio stanice i stare fanove. Put bi mogao biti održiv, pod uslovom da se zaobiđu zamke primitivizma i banalnosti kojima smo često izloženi, a podrška može biti jedino u neprekidnoj posvećenoj edukaciji mladih, naravno potpuno novim sredstvima i pakovanjem primerenim ovom veku. Bez nepotrebnog davljenja iskustvima starim pola veka.

Alter Rock Ego najavljuje širenje na druge gradove i regione. Da li već imate u planu gradove u kojima bi festival mogao da se realizuje?

– Lično bih voleo da se festival toliko proširi da traje čitave godine i da sve relevantne grupe, zahvaljujući njemu, obiđu čitavu zemlju, a zašto ne i tzv. region. Već trideset i kusur godina, zbog manjka dobre volje i intenzivnijih komunikacija, mi nemamo gotovo nikakav dodir, pogotovo ne koncertni, sa vodećim alternativnim imenima drugih država nastalih raspadom Jugoslavije, niti ljudi iz tih sredina znaju šta se sve izrodilo po Srbiji… Za početak pomenuću da Srbija ima bar dvadesetak većih urbanih centara koji su u prošlosti imali jake rokenrol scene, samo ih treba dovoljno razdrmati da shvate da nije sve ostalo zarobljeno u “boljoj prošlosti” i da je itekako moguće kreiranje neke nove bolje budućnosti.

Kada biste filozofiju Alter Rock Ego festivala morali da sažmete u jednu rečenicu, kako bi ona glasila?

– Alter Rock Ego – jeste kratka, ali je rečenica, i uglavnom sve kaže.

Ulaznice za sve tri večeri Alter Rock Ego festivala dostupne su na prodajnim mestima Ticket Vision, putem online platforme www.tickets.rs, kao i u klubovima KB u Požarevcu, Kombinat u Smederevu i Zappa Bazi u Beogradu.