INTERVJU Jarboli: 16 minuta tišine je snažnije od bilo koje pesme

Zappa Barka ugostiće sve fanove ovog beogradskog benda, u petak 13. juna.

Jarboli su pre nekoliko meseci objavili novi album, interesantnog naziva – „Probaj golog muškarca“ koji je kao i svaki rad ovog kutlnog benda, zaintrigirao i publiku i kritiku.

Kako su već rekli u recenziji na Balkan Rocku: ,,Plesni i razdragani potencijal koji nose ne treba nikog da zavara da je reč samo o pukoj zabavi, jer već posle odslušanih prvih par pesama je jasno da je ovo verovatno najangažovanije izdanje Jarbola koje pokreće i na ples ali pre svega na promišljanja“.

Uz nekoliko premijernih, na albumu smo čuli i pesme koje su već neko vreme u best of katalogu benda – „Mladost“, kao i „Zabluda“, minijatura, manja od 2 minuta, koja uspe za to kratko vreme da zavede i zamisli sve one koji joj se prepuste.

Pre nego izađu na binu, popričali smo sa bendom, o novom albumu, rokenrolu kao i svirkama danas, ali svirkama juče.

Za početak, svirate na petak 13. poznati baksuzan i horor dan. Kojih baksuza i horora se plašite danas kao bend, ali i kao pojedinci?

Nismo previše razmišljali o tome. Biće da smo i ranije svirali u petkove koji padaju na 13. dan u mesecu, pa se ništa posebno nije dogodilo. Naklonjeni smo nauci, a ne sujeverju i u skladu sa tim pristupamo životu.

Prošlo je više od godinu dana od povratka na “veliku scenu”, tj povratku svirkama. Kako je bend doživeo ta dva rasprodata koncerta na Kontakt konferenciji prošlog marta? Da li vas je iznenadio odziv publike? Koje impresije i emocije nosite sa tih nastupa?

Radovalo nas je što je publika došla u tako značajnom broju. Mi smo bili uzbuđeni, nismo znali šta će da se dogodi, ali smo pre toga vredno vežbali spartanske probe, pa nas je dobra sviračka kondicija izvukla kroz dva naporna uzastopna koncerta. Važno nam je da budemo dobro podmazan rokenrol bend, pošto se tada dešava taj naš specifičan razgovor sa publikom. Snimili smo jedan od ta dva koncerta, pa publika može ponekad da ga vidi na televizoru i sama se uveri.

Vaš poslednji album nosi naslov „Probaj golog muškarca“ — naslov koji zvuči provokativno, ali i poziva na razotkrivanje. Kako biste vi opisali tematski okvir albuma, i šta ste želeli da „ogolite“?

Većina pesama na albumu je stara više od decenije. Radi se o pesmama koje provociraju dominantni način života i vrednosti u našoj sredini i kao takav on jeste pravi rokenrol album u klasičnom smislu te reči. Taj album su napravili muškarci u srednjim godinama koji su se dovoljno ogolili u tom procesu.

Kritika je novu ploču nazvala “najangažovanijom do sada”. Da li vam je ta etiketa prirodna, ili je došla kao rezultat vremena u kojem živimo?

Dominantna kultura u našoj sredini je uvek pucala od infantilnosti koja je kasnije lako vodila do nedostatka empatije i čistog ultranasilja. Ovo je nešto sasvim suprotno tome, pa ako je to „angažovano“ – u redu. Mada, za nas je sadržaj albuma potpuno svakodnevan. Najvažnije je da uz te rok i fank pesme može da se se pleše.

 Mnogo puta ste svirali na protestima, i vaše pesme su pratile neke od njih. Bili ste deo tog miksa bunta i muzike još od devedesetih. Kako gledate na današnje proteste? Da li vam deluju drugačije u odnosu na one iz ranijih dekada?

Današnji protesti su neuporedivo bolji od onih ranijih. 16 minuta tišine je snažnije od bilo koje pesme. Ulazimo u nešto novo, nepoznato, u nešto što još nikada nismo doživeli i dobro je što je tako. Ujedno, radi se o verovatno poslednjoj šansi da ovo društvo ne odumre, da ne postane gulag. A ako se desi da odumre – to je i zaslužilo.

Na novom albumu se našla i jedna starija pesma, koju ste ranije snimili, „Zabluda“. Kako se ona tek sad našla na nekom albumu, i zašto zaboga traje toliko kratko, kao da je minijatura? Tu je moglo komotno još minut, dve te divne melodije da stane.

Većina pesama sa albuma je nastala i snimljena kada i „Zabluda“, samo što smo ih držali u tajnosti do objavljivanja ploče. „Zabluda“ je uspela baš zato što nema ništa suvišno u njoj. Slušalac, kada se završi, ostane sam sobom da porazmisli o tome što je čuo.

Jarboli su uvek balansirali između avangarde i pop kulture, između direktnih poruka i ironije. Da li danas umetnici i bendovi uopšte imaju luksuz da budu ironični?

Svako ima prava da radi štagod poželi. Svaki pristup je dozvoljen, svako iskakanje iz rutine i iz očekivanog je poželjno. Zbunjivanje je jedna od boljih strategija u radu i stvaranju. Čini nam se da su trenutno umesto ironije ili sarkazma, naivnost i prostodušnost mnogo snažniji pristupi.

Publika vam je uvek bila verna, ali i raznolika. Kako izgleda prosečan Jarboli slušalac danas, a kako je izgledao pre 20 godina? Ima li razlike?

To možda i nije pravo pitanje za nas. Kako prirodno starimo, ne primećujemo toliko protok vremena pošto se često viđamo i radimo zajedno. Zato i ne možemo da damo fotorobot slušaoca Jarbola. Nadamo se da je naša publika toliko raznolika da ju je nemoguće definisati.

Kako danas izgleda proces rada u bendu koji postoji preko 25 godina? Koja je razlika između stvaranja u devedesetima, u dvehiljaditim, i danas — i šta je ostalo isto?

Evolucija je donela to da bolje sviramo i pevamo. Jarboli su uvek jako ozbiljno držali probe koje traju dugo bez puno praznog hoda. To je konstanta koje se držimo i probe nas održavaju u kondiciji. Kada je bend dobro usviran onda možemo da odsviramo dobre i katarzične koncerte po kojima smo poznati. Dakle, dosta rada, to je konstanta, uz više iskustva koje nam kaže šta je stvarno bitno, a šta suvišno.

Na kraju, šta biste poručili publici koja se sprema za koncert 13. juna? Da li dolaze na još jedan “ples pod zvezdama” ili na malu muzičku revoluciju?

Dolaze na jedan koncert Jarbola na kome ćemo svirati i nove i stare pesme. Od tih starih, biće poslastica za ljude koji poznaju i uže rukavce naše diskografije. A pesme sa novog albuma ćemo odsvirati tako da sve pršti.