Interesovanje za "užasno važnu knjigu": slika sa promocije u prostoru Mikse hausa Sarajevo“ Prošlo je bilo jedva nešto više od 24 časa od Vučićeve posete Sarajevu. Na stolicama u sarajevskom Mikser hausu koji je “ apsolutno slučajno “ otvoren nekoliko sati nakon odlaska predsednika Srbije za Beograd, stajao je Danas sa intervjuom Vesne Pešić na naslovnoj strani, datim pod naslovom „Srbija liči na Musolinijevu državu“.
Bio je to robustan uvod u ono što će slediti “ u promociju knjige Radivoja Cvetićanina „Konstantinović. Hronika“. Da li je i to bilo slučajno?
Ko zna, ali stvoreni kontekst nije bio neprirodan. LJudi koji su zauzimali svoja mesta čitali su Danas vrlo znatiželjno dok su očekivali početak promocije. Radomir Konstantinović, junak Cvetićaninove Hronike, intelektualna je ikona Sarajeva, čovek koji nije ćutao u najtežim trenucima ovoga grada. Oni koji su došli da čuju šta knjiga koju njeni izdavači oglašavaju kao „najveću biografiju savremene srpske književnosti“ ima da kaže o čoveku što uživa njihovo nesumnjivo poštovanje, teško da su se iznenadili oštrinom govora o Vučiću i njegovoj politici. Tako je Konstantinović govorio o Miloševiću, to je, dakle, jedna jedinstvena tradicija.
Subota, 9. septembra, bila je i prvi radni dan Mikser hausa Sarajevo. Ivan Lalić, osnivač, vlasnik, sa svojom suprugom Majom zapravo guru ovoga projekta koji je u Beogradu postao „kultni“, preneo je iz Beograda svoju franšizu, i započeo svoju novu avanturu u derutnim ostacima nekadašnje socijalističke fabrike „Vaso Miskin Crni“. U takvim zabačenim prostorima Lalićevi se ponajboilje snalaze: oni oživljavaju mrtve prostore, i brzo ih učine strahovito frekventnim mestima. Sve govori da će tako biti i u Sarajevu. Ovaj list nije plaćen da Laliću piše reklamu, ali ne skriva da hoće da pomogne njegov napor da radi dobre stvari. Elem, gužvu, koja je neka vrsta opsesije Lalićevih, Lalić je imao odmah, prve večeri. Rešio je “ možda riskantno – da tribinske programe otvori sa introvertnim Konstantinovićem: prvi radni dan, prva tribina, o Konstantinoviću, imala je, međutim, blizu stotinak posetilaca. Poneko možda i slučajan, ali svako je tu dobrodošao. Ni etablirane tribine ne mogu se pohvaliti većim brojevima.
Tim Danasovih autora i gostiju, koji je došao da predstavi svoje izdanje, dočekan je kao malo vode na dlanu. Gde je normalnije da se prvo govori o Konstantinoviću nego u Sarajevu? To je rečenica koja je izgovorena više puta u ovoj prilici. Konstantinovićeva veza sa ovim gradom je dvostruka: književna, jer on je ovde objavio neke svoje najveće stvari, i moralna “ rekli smo da je on glasno očajavao dok su srpske snage bombardovale grad, govoreći da onaj koji u tom trenutku ne očajava nije čovek. Lalić nije mogao da napravi bolji izbor iz Srbije za svoju bosansku novu kuću. To je bilo jasno kao dan.
O Cvetićaninovoj knjizi govorili su sarajevski pesnik Mile Stojić, koji je promociju najavio dan ranije na sarajevskom radiju, govorili su pisci Miljenko Jergović, iz Zagreba, i Svetislav Basara, iz Beograda, zatim Grujica Spasović, prvih deset godina Danasov glavni urednik i bivši ambasador u BiH, te autor knjige Radivoj Cvetićanin. Moderator razgovora bio je Zoran Panović, naš kolumnist. Komplimenti upućeni knjizi bili su nedvosmisleni. Beležimo ih, bez obzira što znamo da se oni u ovakvim prilikama donekle i podrazumevaju.
Stojić je rekao da se Cvetićaninova Hronika može uporediti sa „Krležijanom“ Stanka Lasića. Basara je istakao (doista istakao) da ovakva biografija ne postoji u srpskoj književnosti, i da je ova biografija Radomira Konstantinovića zapravo to kakva biografija treba biti. Spasović je ocenio da se radi o „kapitalnom delu“, a Jergović, da je Cvetićaninova knjiga „užasno važna knjiga“ (jer Konstantinovića vraća njemu samome, da ne postane avet nego živi deo naše književnosti). Zoran Panović pitao je autora da li bi se njegova knjiga mogla smatrati i romanom? „Ja sam je radio kao hroniku, a na onima je koji je čitaju da odrede šta je“.
Sarajevski glumac Emir Hadžihafizbegović, i sam fan Konstantinovića, pročitao je publici Konstantinovićev tekst „Vraćanje Sarajevu“. Hadžihafizbegović je svoje sudelovanje na promociji proširio na ulogu velikodušnog domaćina ovoga projekta, i ogromno pojačao impresije koje su gosti Sarajeva poneli iz toga grada.
NJegov saveznik u ovome poslu bio je Novi optimizam Gute Grubačkog, a na promociju su došli brojni ugledni ljudi, poput profesora Envera Kazaza, Adila Kulenovića, predsednika grupe 99, izdavača Dragana Markovića iz Juniverziti presa. Podršku je dao i uticajni beogradski izdavač Uroš Balov, koji je specijalno za ovu priliku stigao u Sarajevo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
