Ko se kome ruga na američkom jugu

O donedavno jedinom naslovu američke književnice govoriće prevodilac Marko Mladenović, spisateljica i novinarka Ana Vučković i psihoterapeut Zoran Milivojević. Biće reči o aktuelnost romana „Ubiti pticu rugalicu“, o tome zašto je Harper Li morala da napiše ovu knjigu, koja je simbolika „ptice rugalice“, o mestu koje ovaj naslov zauzima u savremenoj američkoj i svetskoj književnosti, o malograđanskom moralu, o problemu vaspitavanja i suočavanja dece sa istinom i kako se odnositi prema nepravdi.

Roman „Ubiti pticu rugalicu“ američke spisateljice Harper Li prvi put je objavljen 1960. i govori o devojčici Žan-Luizi Finč (poznatoj kao Skaut) i njenom bratu Džeremiju Finču (poznatom kao Džem), koji žive na jugu SAD-a sa svojim ocem advokatom Atikusom Finčom. U romanu Atikus brani crnca koji je optužen za silovanje belkinje. Ovo je pre svega roman o odrastanju, o doživljavanju sveta deteta koje počinje da shvata razliku između dobra i zla. Iz perspektive male Skaut, Harper Li na duhovit i autentičan način kritikuje rasne i klasne predrasude u američkom društvu tridesetih godina prošlog veka.

Knjiga je nagrađena Pulicerovom nagradom 1961. i predstavlja jedno od najpopularnijih i najčitanijih dela američke književnosti. Ovo klasično delo koje književna kritika visoko vrednuje prodato je u desetinama miliona primeraka i prevedeno je na mnoge jezike. Roman je adaptiran u istoimeni film koji je 1962. godine dobio nekoliko Oskara, u režiji Roberta Muligana i sa Gregorijem Pekom u ulozi Atikusa.

Harper Li je, inače, nakon više od 50 godina pauze objavila novi naslov. Iako mnogi tretiraju ovu knjigu kao njen drugi roman, u pitanju je, zapravo, prva verzija priče o Skaut, sada dvadeset godina starijoj, koja se iz Njujorka vraća u Mejkomb da poseti svog oca Atikusa. Njena sećanja iz ovog rukopisa na detinjstvo provedeno u Alabami postala su osnova za roman „Ubiti pticu rugalicu“.