Kosovski režiser optužio Srbiju za prekid projekcije njegovog filma na festivalu u Podgorici

„U principu, prekid projekcije u Crnoj Gori od strane ekstremnih srpskih nacionalista me nimalo ne iznenađuje. Ovo je dokaz da oni ne tolerišu ni jezik drugog naroda, a kamoli narod, prostor, kulturu… Neka pate na ovaj način, jer mi jesmo i uvek ćemo biti“, rekao je Ćosja, a prenosi koha.net.

Kazao je da da mu je žao onog dela crnogorske javnosti koji je taj film video i doživeo sa velikim divljenjem.

„Mnogi intelektualci, ljubitelji filma i filmski stvaraoci iz Crne Gore su me kontaktirali i iritirani su onim što se dogodilo, ali su oduševljeni filmom. Film je imao premijeru pre nekog vremena u Podgorici i viđen je i dočekan sa ovacijama. Dakle, prekid je planirala i orkestrirala Srbija“, tvrdi Ćosja.

Nasilni prekid filma „Roda“ osudile su nevladine organizacije, koje su ocenile da to predstavlja opasan napad na slobodu umetničkog i kulturnog izražavanja i otvoreno iskazivanje mržnje na osnovu nacionalnosti i jezika.

„Grupa nasilnika prekinula je projekciju samo zato što je film bio na albanskom jeziku. Zabrinjavajuće je što se takav napad dešava u multietničkoj državi u kojoj je albanski, prema Ustavu, službeni jezik“, naglasile su crnogorske nevladine organizacije, objavile su u četvrtak listovi Vijesti i Pobjeda.

Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori, koja je finansirala festival „Džada“, takođe je izrazila zabrinutost zbog nasilnog prekida.

„Sloboda umetničkog izražavanja je sastavni deo slobode govora i jedna od osnovnih demokratskih vrednosti“, navela je delegacija na mreži „Iks“.

Filmski festival „Džada“ održava se već 10 godina i međunarodni je festival debitantskih filmova, a svi filmovi filmovi prikazuju se uglavnom na otvorenom prostoru u Podgorici.

Igrani film „Roda“, kosovskog reditelja Ise Ćosje, premijerno je prikazan u septembru 2024. godine na Međunarodnom filmskom festivalu „PriFest“ u Prištini.

Radnja filma se odvija u napuštenom selu Vutaj, rodnom mestu reditelja Ćosje, naseljenom albanskim stanovništvom, na crnogorsko-albanskoj granici, a tema emigracije je ispričana kroz priču o tri generacije nesrećnih žena.