Početkom 80-ih godina prošlog veka, krležijanski rečeno, „jedan mladić nosio je svoje prve priče na ogled” u redakciju tadašnje Književne reči.
A objavljivanje prvih radova u tom, tada prestižnom i uticajnom glasilu bilo je ravno činu književne inicijacije.
Urednik za prozu bio je David Albahari, već potvrđen pripovedač prethodne književne generacije, autor „Porodičnih priča“ i „Sudije Dimitrijevića“…
Razgovor u skučenom redakcijskom prostoru u kojem je uvek bila gužva kao u tramvaju, prepunom žagora i duvanskog dima, bio je kratak.
Izvinjavam se, ko je David Albahari?
David je, čini mi se, umesto „ja sam” samo klimnuo glavom, i namah sam se setio kako sam nedugo pre toga video to lice u knjižari u Cetinjskoj u koju je zalazio dobar deo ondašnjeg beogradskog književnog i ne samo književnog sveta, mahom nekonvencionalnijeg usmerenja.
Doneo sam dve priče, kratko sam rekao, pružajući mu ih.
U redu, dođi tada i tada.
I to je, uglavnom, bilo sve.
Došao sam tada i tada, priča je prihvaćena možda i zato što se u njoj pominju Rolingstonsi, i ubrzo objavljena.
Tek kasnije naišao sam na Davidov za ono vreme provokativan stav, čemu inače nije bio posebno sklon, kada je na pitanje šta ga posebno interesuje među novoobjavljenim naslovima rekao da ga više od svega zanima kakav će biti novi Džeger-Ričardsov album.
Prethodnu rečenicu ne treba shvatiti samo kao anegdotu, već i kao signal jedne ozbiljnije i svakako dalekosežnije književne promene koju će u velikoj meri upravo oličavati knjige Davida Albaharija.
On je, naime, svoju eksperimentalnu, „tihu”, minimalističku prozu, koja se od početka klonila izjašnjavanja o velikim temama velikih naracija, otvorio za niz u ono vreme alternativnih pojava na koje centralni književni tok, preokupiran izjašnjavanjima i raspravama o sudbinskim pitanjima ideologije, politike, istorije, nacije nije obraćao nikakvu pažnju, blago rečeno, nesvestan njihovog postojanja.
A Davida je zanimalo upravo to, književnost kao trajno otvorena mogućnost formalnog i jezičkog istraživanja, kao saodnos sa drugim umetničkim i neumetničkim iskustvima, praksama i pojavama, što se u krajnjem zbiru može predstaviti jednom parodičnim sintagmom koja je postala i naslov njegove knjige „Fras u šupi“.
Ubrzo smo, uza sve razlike, od kojih je najmanja bila ona vremenski najveća (u godinama), postali drugovi, sagovornici, saurednici…
Posle kratkotrajnog zajedničkog urednikovanja u Književnoj reči, dve-tri godine potom u Književnim novinama, u kojima sam bio urednik za prozu i kritiku, objavili smo temat „Književnost i rokenrol“.
Autori su redom bili predstavnici nove (sub)kulture iz negdašnje države, pa je kamenje još intenzivnije počelo da se kotrlja…
A onda, onda je došao rat.
Pojedini pisci postali su još javno uticajniji zahvaljujući svojim političkim delovanjima i proklamacijama, dočim je na knjige, ne samo njihove, malo ko obraćao pažnju.
Dabome, bilo je tada mnogo „važnijih pitanja” od polemike oko postmodernizma takođe vođene u Književnim novinama koje su i same sve više postajale politička tribina, a sve manje list za poeziju, prozu, kritiku…
I David je otišao u Kanadu, sa namerom da tamo ostane godinu dana kao gostujući pisac na univerzitetu u Kalgariju (Alberta).
Ostao je do 2012. I njegove knjige su se, po sili istorijske inercije kojoj ne može odoleti nijedno misleće biće, nekmoli pisac, odjednom otvorile za pitanja koja su u velikoj meri određivala naše živote.
Postoji, ipak, u svemu tome i jedna vedra konstanta, duhovitost posebne vrste, koja blaži i do izvesne mere razređuje sipino crnilo našeg doba.
David je, naime, bio beskrajno duhovit i pronicljiv čovek, spreman da u svakom trenu smisli neku repliku koja relaksira mrtvu ozbiljnost svake pretencioznosti.
Onaj mladić koji je nosio svoje prve priče na ogled i njihov prvi čitalac David Albahari postali su prijatelji, i to prijateljstvo je obeležilo i moj, a znam, i njegov život.
Autor je pripovedač, kritičar i esejista čija je knjiga „Albahari“ objavljena u izdanju Arhipelaga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
