Kulturo u blokadi, kulturne radnice i radnici, Pumpajte!

Ova akcija inspirisana je, kako su naveli u saopštenju, katastrofalno malim izdvajanjem države za kulturu, koje umetnike, posebno one sa nezavisne scene i kuturne radnike već godinama drži na ivici egzistencije. Inicijativa u blokadi zahteva da se ova skandalozna nula kojom počinje budžet za kulturu (koja inače već odavno ne postoji u državnim kasama u regionu), konačno ispravi – povećanje sredstava na 1,5 odsto na republičkom nivou i 6 odsto na lokalnom nivou, i da se ona pravedno raspoređuju, a ne po principima glasnogovornika i fanova vlasti.

„Oslobođeni KCB“ je, dakle, znak upozorenja da stvari moraju da se menjaju iz korena, i odgovor na višegodišnje ćutanje države i bezobzirno ignorisanje svih prethodnih apela i protesta „kulturnjaka“.

Setimo se samo kakvo su poniženje početkom prošle godine doživeli muzičari Beogradske filharmonije koji su našu kulturu proslavili u svetu, a imaju najmanje plate u regionu – tri nedelje za redom svirali su ispred zgrade Ministarstva kulture ne bi li probudili uspavane institucije, a od svih zahteva koje su postavili, i obećanja AB i MG, jedino su dobili – nova koncertna odela!

Velikim ništa završavali su se i brojni apeli, saopštenja i protesti Asocijacije Nezavisna Kulturna scena Srbije (NKSS), koja je prošle godine pokrenula i peticiju za smenu ministra kulture NS i gradske sekretarke za kulturu NMV zbog neraspisivanja konkursa iz kulture, što je zakonska obaveza države, a isto su tako prošli i svi drugi pokušaji brojnih umetničkih esnafa tokom ovih godina strahovlade režima koji je i svojim glavnim predstavnicima i svojim potezima, zapravo, suštinska suprotnost svemu onome što jeste kultura i što kultura znači.

Međutim, ako neki imaju pitanje zašto je inicijativa Kultura u blokadi odlučila da „Oslobodi“ baš KCB a ne neku drugu gradsku ustanovu kulture, mislim da je odgovor više nego jasan – upravo je Kulturni centar Beograda svih decenija svog postojanja, od 1957. kada je nastao kao Informativno-kulturni centar, i u narednim godinama, menjajući svoju ulogu, širenjem polja delovanja, aktivnim učešćem u predstavljanju i kreiranju kulturno-umetničkih sadržaja, uspevao da se čuva od mnogih turbulencija i političkih pritisaka režima, da postane uporište urbane kulture Beograda, i da ostane slobodan koliko god je moguće u društvu kao što je naše.

Podsetimo se da je Dvorana KCB najstariji aktivni bioskop u Beogradu (2023. obeležila je 60 godina neprekidnog rada), da je njen savremeni koncept postavio legendarni filmski kritičar Nebojša Popović, da se u svojim prvim godinama (od 1994.), tu održavao Festival autorskog filma pod sloganom „Pogled u svet“, koji je bio odgovor naših filmskih stvaralaca na mrak, nacionalizam i represiju Miloševićevom režimu, da je i angažovani festival Slobodna zona tu našao svoj dom…

Ili, da su ovom salom prošetale i svetske zvezde tipa Gaspar Noe, Pol Morisi, začetnik američkog nezavisnog filma i Vorholov saradnik, Sofi Marso, Andžej Žulavski…, da je i Dejvid Linč 2017. izabrao baš DKCB za svoje ekskluzivno, prvo javno pojavljivanje posle završetka treće sezone serije Tvin Piks kada je razgovarao sa beogradskom publikom – direktnim uključenjem putem video linka …

Kad sve to sagledamo,  onda je više nego jasno zašto je upravo KCB, koji je i sada dao podršku studentskoj pobuni, izabran da kao prostor bude mesto i simbol borbe za kulturu koja ne počinje ponižavajućom nulom iz državne kase, i ne ugrožava i ne vređa celu kulturnu scenu.

Dakle, Kulturo u blokadi, kuturne radnice i radnici, Pumpajte!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.