Evo umetnika! Nakon par Bemusovih večeri na Kolarcu u slavu estradnog obraćanja a la „muzika miliona“, kojem nije doduše nedostajalo šarma niti pravih sviračkih akrobatskih pogibelji, violinski pravoverni superstar Dejvid Geret uz temeljnu podršku svoje klavirske saučesnice Milane Černjavske vratio je celu stvar kamo i spada – u seriozne krasote koje vas postepeno dovode do stanja decentne slušalačke ekstaze.
Otvarajući svoje veče sa Betovenovom Sonatom za violinu i klavir br. 10 G-dur op. 96, u kojoj basnoslovni minerali detalja zahtevaju strpljenje i bezuslovnu predanost da se ukažu na svetlosti podijuma, Geret već posvema jasno definiše svoj kvalitet istančanosti što će ga munjevito distingvirati od instantno prijemčivijih trudbenika umetničkog zvuka svud unaokolo. Birajući no dakle tegobniji put da iskaže sve raznovrsne i opojne čari nezaboravnog i nenadmašivog Ludviga Vana, Geret će nakon finalne neukrotljive polifonije Sonate ponuditi nimalo oporu nego baš naprotiv ganutljivu i momentalno dragu Betovenovu Romansu br. 2 F-dur op. 50, kao zalog izgubljene prošlosti iz neogrubelih detinjih vremena svih ljudi na svetu ikad.
Dejvid Geret će zato u drugom delu nastupa prevrnuti svoju meditativnu betovenovsku kožu na naličje koliko još prvim taktovima Grigove pak Sonate za violinu i klavir br. 3 c-moll op. 45, u kojoj severnjački halucinantni plamenovi kao da definišu netaknutost celokupnih osećanja jednog strastvenog predanja, nekakve ljubavi koja goni, nagoni i progoni poput onih hipnotišućih ubrzivača sudbina i srca iz Hamsunovih pripovesti, pa će Sarasateove „Ciganske melodije“ op. 20 svojom prisnom komunikativnošću namah doći da rastvore mađijske koncentrate iz zanosnih saga te razdražene uobrazilje svog repertoarskog prethodnika.
Toliko fino, toliko neoskvrnuto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
