Lea Cok za Danas: Pobuna studenata u Srbiji je zadivljujuća, dobija podršku da se prelije u globalni pokret

Ova drama o prolaznosti, bolesti, smrti, ali i o sećanju, odrastanju, nadi, hrabrosti i velikoj borbi za život, nastala po istoimenom, autobiografskom romanu spisateljice Bronje Žakelj koji je postao bestseler u regionu, duboko je dirnula i hercegnovsku publiku.

Iako je prikazana u terminu od 23 h, i trajala skoro do dva posle ponoći, prepuno gledalište na Kanli Kuli ispratilo je ekipu filma višeminutnim  ovacijama, a o toj emociji koju su dobili, koja je za sve njih i najvažnija, na ceremoniji dodele nagrada govorila je i Anica Dobra, koja nije bila prisutna ali se obratila video porukom.

Mlada slovenačka glumica Lea Cok, ulogom Bronje u „Belo se pere na 90“, predstavila se filmskoj javnosti u regionu u punom sjaju svog dara i umetnosti glume, a primajući Zlatnu mimozu, izjavila je da joj je velika čast što ovu nagradu deli sa Anicom Dobrom. Zahvaljujući žiriju i publici, svoj govor na ceremoniji završila je duhovitom opaskom „Voli vas Slovenka“, što je ispraćeno smehom i ovacijama.

U gužvi i euforiji dodele nagrada, razgovor za Danas bio je više „ćaskanje“ od Kanli Kule do tvrđave Forte mare, gde je organizovan koktel za pobednike i učesnike festivala, a kako se Lea Cok prvi put našla u Herceg Novom, potpisnica ovih redova postala je njen „vodič“ poslednje večeri.

Razgovor je započela ispred panoa 38. FFHN, gde je zamolila da je fotografišem da „pokaže svojima u Sloveniji“, i nastavio se potpuno spontano i neformalno. Zlatna mimoza joj, kako je objasnila, mnogo znači iz više razloga, a nije prvo priznanje koje je dobila – ima nagradu na festivalu u Portugalu, za ulogu u filmu „Jama“ reditelja Dejana Baboška, za koji je sama napisala svoje monologe i bila koscenaristkinja.

– To je crna komedija koju smo snimili sami, kao nezavisnu produkciju, bez para i ičega, premijera je bila prošle godine, a sada će imati distribuciju u Londonu, po Americi, Australiji i Novom Zelandu. Važan mi je i film „Posledice“, reditelj Darko Štante ga je snimio kao svoj magistarski rad i bio je vrlo uspešan, kritika je ocenila da je doneo novi estetski zraz u slovenačkom filmu – kaže Lea Cok.

Regionalna publika je pamti i po ulogama u filmovima „Istorija ljubavi“ Sonje Prosenc, „Prasica“ Tijane Zinajić koji je imao međunarodnu premijeru na festivalu u Valensiji, a kako navodi, dragi su joj i neki drugi filmski likovi koje je ostvarila, kao i uloge koje igra u pozorištu.

– Ja sam, kako mi to kažemo u Sloveniji, samozaposlena u kulturi, odnosno, freelancer. Već tri sezon igram u SiTi teatru u Ljubljani, u predstavi „Ono što želiš to i dobiješ“ koja je stalno rasprodata, dosta sarađujem sa Gledališčem u Kopru, kao i ljubljanskim Mestnim gledališčem.  U pozorištu obožavam komedije, a na filmu najviše volim drame.

Uloga Bronje u „Belo se pere na 90″, kako ističe, ipak je nešto posebno i za nju lično, i u odnosu na sve što je do sada radila.

– Nikada nisam imala toliku odgovornost, jer je ova priča autentična, vrlo intimna, to je drama žene koju je ona doživela, napisala knjigu u tome i scenario za ovaj film, što znači da je igrati nju bilo ne samo lepo i emotivno izazovno, nego i vrlo rizično. To je takav teren na kojem lako može da se oklizne svaka glumica. Međutim, mi smo svi tako dobro sarađivali, često je bilo divnih trenutaka kao da dišemo zajedno, zato je i izašao film koji ima tako dobar odjek kod gledalaca.

I u Sarajevu i u Herceg Novom imali smo utisak da publika emotivno proživljava svaku scenu. Pored toga, za mene je bila privilegija da igram sa Anicom Dobrom. Nisam je lično poznavala, a posle kastinga, kad sam dobila ulogu i kad sam saznala ko će igrati Dadu, Bronjinu baku, pomislila sam: Vau, pa ja ću biti partnerka jednoj od najveći glumica naše nekadašnje Jugoslavije – priča Lea Cok.

Ona nema iskustvo života u Jugoslaviji, rođena je 1995, o toj državi „od Triglava do Đevđelije“, kako objašnjava, slušala je od roditelja, učila u školi, a danas se ispostavlja da je u mnogo čemu bila bolja od novonastalih država, posebno u kulturnoj saradnji.

– I radnja filma „Belo se pere na 90“ događa se osamdesetih godina u Ljubljani, što je meni bilo super da se makar na „filmski način“ lično upoznam sa Jugoslavijom. Ceo proces snimanja mi je i sa te strane bio vrlo zanimljiv, u filmu je okupljena jedna sjajna regionalna ekipa filmskih stvaralaca, i jako je važno što umetnici sarađuju i što je ovaj naš kulturni prostor opet živ i dinamičan.

U centru svega što se dešavalo, a i samog filma, Lea Cok ističe da je pak bila ta autentična emocionalna drama Bronje Žakelj, i zato je za nju „Belo se pere na 90“ mnogo više od filma. A njen roman, kako opisuje, nije mogla nigde drugde da čita nego u banji.

– Tamo sam mogla da osetim kao da sam u vodi. Bilo je toliko dirljivo i emotivno da sam morala da „sipam so“ u sebe da se prizemljim. Neke podudarnosti u scenariju su me posebno dirnule – Bronja je htela da bude lekarka, a i ja sam kao mlada to želela, jer deca osećaju da lekari pomažu svim ljudima. Kasnije sam shvatila da postoje i drugi dobri načini da se pomogne, da je umetnost takođe jako lekovita, i da za duhovno zdravlje, prosvećenje, za razumevanje među ljudima i izazivanje empatije, koja nam je danas preko potrebna, može da napravi čuda. Sve ovo o čemu govorim nosi u sebi film „Belo se pere na 90“.

Njoj lično, kako ističe, lik Bronje je spojio život i smrt, i doneo joj unutrašnji mir.

– Pored svih rana, patnje, strahova, gubitaka, suočavanja sa smrću majke kao devojčica, i sopstvene borbe sa istom teškom bolešću od koje je ona preminula, Bronja ne gubi nadu i optimizam. Ona preživljava i ostaje u ljubavi i lepoti. To je kao što Kinezi kažu: „Lotos izrasta iz blata“. I često je tako – iz najgorih i najtežih situacija izraste najveći i najlepši cvet. To je život – kaže Lea Cok.

Iza realizacije filma „Belo se pere na 90“, pored Slovenije, stoji koproducentska regionalna ekipa – Srbija, Hrvatska, Crna Gora i Severna Makedonija, plus Italija, i od jeseni se očekuju njegove bioskopske premijere u ovim zemljama, kao i na drugim festivalima.

– U našim bioskopima film će biti u distribuciji od kraja novembra, a još precizno ne znamo kada će biti organizovana beogradska premijera. Ali, stalno pratim sve što se dešava, divim se vašim studentima i jedva čekam da dođem u Beograd. I svi ostali umetnici u Sloveniji, mladi ljudi i mnogi građani podržavaju studente u Srbiji.

U analitičkim objavama poznatih slovenačkih i evropskih sociologa i filozofa ističe se da njihova pobuna mora da se prelije u globalni pokret ako želimo da preživimo u ovim surovim neoliberalnim sistemima i društvima, i da će se u jednom trenutku sigurno i preliti.

I sada su sve oči u Sloveniji i u Evropi okrenute prema Srbiji i njenim studentima koji su, kako se kaže, vesnici novog, humanijeg doba, zbog čega svaki normalan i pošten čovek na planeti treba da ih podrži – ističe Lea Cok.