Foto: EPA-EFE/VALDA KALNINAMarina Abramović je naša umetnica koja je mnogo popularnija u svetu nego u Srbiji, a izgleda da je sada predložena za Srpsku akademiju nauka i umetnosti.
Vest da je Marina Abramović predložena za SANU i da iza toga stoji akademik, vajar Mrđan Bajić, prenele su Novosti.
Osim nje, na spisku preloženih imena za Odeljenje umetnosti nalazi se i dirignet Dejan Savić koji ima izuzetnu umetničku biografiju.
Bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, direktor Opere, a 2022. dobio je Nacionalno priznanje za izuzetan doprinos i zasluge u kulturi svoje države, da bi 2020. bio imenovan je na poziciju Savetnika za kulturu predsednika Republike.
Na spisku predloga za članstvo na Odeljenju za jezik i književnost su, između ostalih, pisci Milisav Savić, jedan od najznačjanijih savremenih srpskih književnika, Vladan Matijević autor nagrađivanog romana „Pakrac“, pesnik Miroslav Maksimović, profesor Filološkog fakulteta Zorica Nestorović…
Za svih osam odeljenja akademije dugački su spiskovi sa predloženim imenima za članstvo, ali oni tek treba da prođu ozbiljnu „trijažu“ na odeljenjima, a samo nekolicina predloženih biće i zvanično kandidovani za akademike o kojima će se glasati na izbornoj skupštini 7. novembra.
Kako su „Novosti“ ranije pisale, za Odeljenje društvenih nauka predložena su čak 34 imena, a među njima su psiholog Ivan Ivić, sociolog Slobodan Antonić, politikolog Dragana Mitrović. Na spsiku su i filozofi, ekonomisti…
Na Odeljenju za istoriju predleženo je 10 kandidata, a među njima i Aleksandar Rastović, Miloš Ković, Petar Krestić, Bojana Krsmanović, Ljubomirka Krkljuš, Igor Borozan…
Pravo da predlažu kandidate imaju odeljenja i odbori SANU, senati univerziteta, naučno nastavna veća fakulteta, naučna veća instituta, organi upravljanja naučnih društava i udruženja umetnika.
Krajem marta istekao je rok za sastavljanje lista sa imenima, a u narednom periodu akademici sa matičnih odeljenja „pretrešće“ predložena imena i sastaviti konačnu listu kandidata.
Kandidat za akademika biće onaj ko na tajnom glasanju dobije podršku većine pristunih članova nekog odeljenja.
Kako kaže više naših sagovorika iz SANU, šansu da prođe dalje na odeljeljima ima troje ili četvoro predloženih, retko kada to bude više.
Ko će ući među „besmrtnike“ odlučivaće se na izbornoj skupštini koja će biti održana 7. novembra.
Inače, Srpska akademija nauka i umetnosti može da ima najviše 160 članova.
Međutim, sadašnje članstvo daleko je od tog broja, a rukovodstvo akademije nada se da će predstojeći izbori izndriti veći broj članova, po mogućnosti mlađe dobi jer je i starosna struktura jedan od problema na koje se ukazuje.
Takođe, odenjenja društveno-humanističkih nauka malobrojnoija su od odeljenja prirodno-tehničkih nauka, a oko 65 odsto članstva čine „prirodnjaci“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
