Godine 1927. devojčica Rozi beži od kuće u Nju Džersiju i odlazi na Menhetn nadajući se da će pronaći nekoga ko je bio važan deo njene prošlosti. Pedeset godina kasnije, dečak Ben pogođen ličnom tragedijom pronalazi trag o svojoj porodici koji ga navodi da pobegne iz ruralne Minesote u Njujork. Kako ih njihove avanture vode na nova, strana mesta na kojima se misterije pojavljuju iza svakog ugla, njihova otkrića prostiru se kroz godine tišine i očajanja i sreću se kroz opčinjavajuću simetriju vođenu čudom i nadom.

Gluva od rođenja, Rozi živi pod strogom očevom kontrolom, skrivena od javnosti i ima malo kontakata sa svetom izvan voljenog albuma posvećenog karijeri zvezde nemog filma, Lilijan Mehju. Kada sazna da Lilijan dolazi u Njujork, Rozi nalazi način da ode na Menhetn u nadi da će je upoznati. Za malog Bena, gubitak sluha je rezultat nesreće koja se dogodila neposredno posle smrti majke. Preturajući po njenim stvarima, on pronalazi trag o ocu koga nikada nije upoznao – knjigu suvenir iz Njujorka i odlučuje da napusti tetku i pobegne od kuće.

Za ove mlade ljude, nesposobnost da čuju i komuniciraju čini njihovu potragu u velikom gradu uzbudljivom i opasnom. Jednostavni ciljevi ubrzano postaju komplikovani kako ih haos i konfuzija urbanih ulica izbacuju iz ravnoteže. Oboje će potražiti utehu u Američkom muzeju prirodne istorije gde će im se stari i novi prijatelji pridružiti u suočavanju sa pitanjima na koja Rozi i Ben očajnički traže odgovore.     

Posvećeni filmofil, Selznik bio je polaskan kada je filmski veteran Tod Hejns poželeo da postane deo filma, mada kao i mnogim gledaocima, izbor je mogao da izgleda čudno pošto je Hejns poznat po provokativnim filmovima povezanim sa seksualnošću, identitetom, društvenoj odgovornosti (Carol, Far From Heaven, I’m Not There“). Sa druge strane, Hejns je bio impresioniran kvalitetom Selznikove filmske adaptacije. „Ovo je prva adaptacija koju je Brajan uradio za jednu od svojih knjiga, izuzetno je filmski snažna i odmah sam prihvatio poziv za pretvaranje njegove lepe knjige u film“, kaže reditelj.

Važni elementi za Hejnsa bili su datumi koje autor knjige nije izabrao slučajno. Godina Rozinog bekstva od kuće, 1927, pamti se u filmskoj istoriji kao prelomna tačka kada je film „The Jazz Singer“ otvorio put zvučnom filmu. Selznik dodaje da je ovaj ključni događaj često naznačen kao „trijumf u tehnologiji, ali iz perspektive gluvih, to je bila tragedija jer ih je odvojila od publike koja uživa u filmovima.“ Filmska ekipa je ovu godinu videla kao period nadmoćnosti i nade u Njujorku, a 1977. kao mračno doba. „Želeo sam da napravim neku vrstu ode Njujorku i mislim da snažniji utisak ostavlja kada se on vidi i na najnižoj tački“, kaže scenarista filma.

Posle velike potrage za glumicom koja bi tumačila lik Rozi izabrana je Milisent Simonds. Za nekoga ko će provesti veliki deo života komunicirajući rukama, mlada gluva glumica Milisent Simonds vidi vrednost u „Muzeju čudesa“ izvan očigledne teme filma. „Mislim da će ovaj film mnogo pomoći gluvoj deci. Pokazaće im da mogu učiniti sve. On će pomoći i ljudima koji čuju da saznaju kako žive oni koji to ne mogu i kako se bore u životu. Mnogo sam srećna što pomažem u širenju te poruke“, kaže ona.

„Muzej čudesa“ je premijerno prikazan na filmskoj reviji Cinemafest, a od 21.12. prikazivaće se u bioskopima Cineplexx Ušće Shopping Center, Cineplexx BIG Beograd, Cineplexx Delta City, Cineplexx Kragujevac Plaza, CineStar Novi Sad i Cine Grand Beograd.